На саму помисао на Хиландар, у мени се буде осећања поштовања, љубави, вере и наде, као и у свим православним хришћанима. Хиландар није само манастир, то је светиња над светињама, која кроз векове чува дух нашег народа и веру православља. То је место мира, љубави и спокоја, где сваки зид, сваки лист на дрвету носи историју исписану златним словима наших предака. Писали су се животи, учила се религија и чувала култура. Одрастао сам у цркви, након крштења сам уведен у олтар. Са шест година сам био благословен да постанем чтец и помогнем у служењу литургије. То је била и остала моја најважнија улога у животу, бити чтец. Од тог тренутка, моје срце куца у ритму црквених звона. Сваке вечери, пре спавања, гледајући икону Пресвете Богородице, заштитнице Хиландара, маштао сам о великом манастиру и молио се Светој Мајици да га једног дана посетим. Не могу рећи шта очекујем од Хиландара, јер ко сам ја да имам очекивања од најсветије над светињама, али могу рећи да очекујем да се предам Хиландару, да ми пружи осећај шта значи духовни мир.  

У данашњем времену у коме се налази наша земља, борби за правду, буци и брзини свакодневног живота, осећам потребу да осетим мир и спокој окружен природом и морем Свете Горе. Имам безброј питања на која само зидови Светог манастира могу дати одговор. Желео бих да видим ту несебичну, тиху и братску љубав са својим оцима. Ту љубав која се не мери речима, већ делима, у свом најчистијем облику. Верујем да ће ме обасјати топлина Хиландара, који није дом само монасима, већ свима нама чија срца ка њему привлаче.  

Хиландар представља невидљиви мост између нас и наших предака који црпи снагу за бољу будућност свих нас. Верујем да ће ме Хиландар учинити бољим човеком, братом, сином и пријатељем, и да ћу заиста научити праве вредности, веру, доброту, опроштај и заједништво. Да ће ме научити да више ценим оно што имам и да не јурим за стварима које нису вредне у овом светском животу. Хиландар није само одредиште на мапи. Хиландар је свето место са душом и срцем које ме увек вуче ка њему, место са којим осећам везу километрима далеко јер нисмо везани физичким опипљивим стварима, већ нити која потиче из зидова најсветијег манастира и иде до срца свих нас.