Постоје места о којима не знаш много, али их осећаш — као да су ти већ урезана у душу. Хиландар је за мене једно од тих места. Никада нисам био тамо, али када затворим очи, могу да замислим како изгледа: тишина која говори више од речи, зидови који памте векове и мирис тамјана који улази у срце дубље него у плућа. Зато не очекујем од Хиландара само путовање у простор, већ путовање кроз време и – можда најважније – кроз мене самог.  

Не тражим чудо. Не очекујем да ми неко реши проблеме, да одједном све у мени постане светло и јасно. Али очекујем тишину која ће ме научити да слушам. Данас је то реткост – да стварно ћутиш, а да не осећаш празнину. Верујем да Хиландар нуди управо ту тишину, ону која испуњава, која те не оставља самог, већ те повезује  са нечим већим, дубљим, старијим од свих нас.  

Очекујем и да видим људе другачије него што их виђам сваког дана – монахе, који су се одрекли света, не зато што су га мрзели, већ зато што су пожелели да му се приближе на другачији начин. Можда ћу тада, макар на трен, разумети шта значи живети без журбе, без потребе да стално нешто доказујем. Можда ћу се први пут у животу пробудити без телефона у руци и без потребе да мислим на то шта сам пропустио док сам спавао. И у тој тишини, без нотификација, можда ћу чути — себе.  

Од Хиландара очекујем да ми покаже колико су корени важни. Да ме подсети да нисам случајно овде где јесам, да је неко пре мене ходао овом земљом и молио се на истом језику. Да је неко записивао молитве мастилом на пергаменту док сам ја још учио да пишем на тастатури. И да тај неко није био странац, већ мој предак — не по крви, него по духу.  

Очекујем и сусрет са Богом. Не у спектакуларном призору, не у некој визији, већ у једноставним стварима: у погледу монаха који ништа не тражи, у молитви коју изговарам тихо, али са вером. Можда ћу тада схватити да вера не долази споља, већ изнутра, и да не мораш знати одговоре да би био близу Истине.  

И на крају, очекујем да се вратим другачији. Не много, не као неко нови, већ као неко старији у себи. Kао неко ко зна где се налази један кутак света који не припада само прошлости, већ и будућности – ако је носимо са собом. Јер Хиландар  нијесамо место. Он је огледало. Не показујети оно што си већ знао, већ оно што си заборавио.  

У том огледалу, волео бих да препознам оно најбоље у себи.