Животна прича Светог Саве, принца који се одрекао престола и славе, раскоши и моћи зарад духовног просветљења, одувек је у мени будила посебно поштовање. Као дете које је одрасло у његовом родном крају, увек ме је занимала његова мисија и живот. На школским приредбама, у школи која је носила његово име, стално смо слушали о Светом Сави, кроз кратке песмице и приче, али мене је увек занимало више. Одувек сам се осећала почастованом што ходам земљом на којој је Растко начинио своје прве кораке. Маштала сам да једног дана одем на Свету Гору. Читала сам и сазнавала све више о његовом животу и делима, покушавајући да схватим шта заправо значе све те речи којима га описују у многим текстовима: први српски просветитељ, архиепископ, творац српске црквене и духовне традиције. Како сам расла схватала сам тежину и значај свих тих титула, схватала сам ко је он заправо био.

Он није тражио славу земаљску, већ славу небеску. И нашао ју је на Светој Гори, у манастиру који ће постати не само уточиште, већ и духовно огњиште целог народа. То огњиште је Хиландарски манастир. Хиландарски зидови нису подигнути само од камена и малтера. Они су зидани вером, љубављу и жртвом. Хиландар дише, мисли и осећа. Он је корен из којег је изникло и расло наше стабло, наша култура, наша духовност. он је темељ нашег идентитета који је Свети Сава изградио, јер Хиландар није само у Грчкој, он је у свима нама. Он је наша прича. Причa о одрицању и посвећености. Причa о томе како се граде мостови између неба и земље. Причa о томе да је снага у молитви, а богатство у сиромаштву. Хиландар је сведочанство да се праве вредности не мере оним што имамо, већ оним што јесмо. А ми смо народ који је израстао из Хиландара. Народ који хода путем Светог Саве, нашег вечног учитеља.

И данас, после толико векова, Хиландар нас позива. Не да бисмо га само посетили, већ да бисмо се у њега вратили. Да бисмо се подсетили ко смо и одакле смо. Да бисмо се сетили да је пут ка истинском животу пут срца и душе, а не пут ега и пролазности. Хиландар је ту да нам покаже пут, да нас подсети да је наша снага у нашој вери и да је наша будућност у нашој прошлости.

Савина мисија била је врло јасна, да свом народу да оно најважније: веру, јединство и знање. Он је разумео да Срби не могу опстати без своје цркве, закона и образовања. Зато се и трудио да изгради темеље који ће трајати вековима. Зато је и изградио Хиландар. Зато се изборио за самосталност Српске православне цркве и постао њен први архиепископ. Тимe је обезбедио да Срби имају своје духовно вођство и да се утемеље као народ са сопственом црквом, законом и традицијом. Његова мисија била је и просветна: ширење писмености, књига и правде. Био је и државник, и учитељ, и монах. Урадио је много више и био много више од онога што ми данас можемо исказати речима, био је отац целог народа.

И данас ми ходамо путем који је он започео, пратимо кораке којима је он газио, тежимо животу који је он живео. Зато је Свети Сава у потпуности успео у својој мисији, јер његова мисија траје, његова реч се и даље слуша, а његов дух живи у нама. Докле год буде било тако, његово дело никада неће престати да живи, а наш народ ће имати снаге да опстане и траје.