Кажу да су године средње школе можда најважније за човека – тада се обликујемо, учимо да размишљамо својом главом и постављамо темеље за све што долази касније. Почињемо да откривамо шта заправо значи бити одрастао и сам доносити одлуке. Период у коме сазнајемо шта нас то интересује, кога заиста волимо и у шта стварно верујемо.

И могу да потврдим да већ две године видим како се моји погледи на свет полако мењају.

Одрасла сам у кући у којој су се одувек поштовали хришћански обичаји и празници, међу иконама и у црквеној атмосфери. За мене је то дуго било нешто што се подразумева – једноставно сам била хришћанка по рођењу, а да о томе нисам дубље размишљала. Тек у последње време почињем да се питам шта вера заиста значи и да је не осећам само као традицију, већ и као лично искуство.

Због тога верујем да би ми путовање ка Хиландару дошло у правом тренутку.

Хиландар је српски манастир на Светој Гори у Грчкој, који су основали Свети Сава и његов отац Стефан Немања. Вековима је био једно од најважнијих места српске духовности, културе и писмености. Управо зато га сматрам посебним местом на којем могу да осетим и боље разумем оно што сам до сада учила и знала о вери.

Од Хиландара очекујем да, иако не могу да уђем у сам манастир, осетим дух тог места и макар из близине видим где се вековима чува наша традиција и вера. Волела бих да могу да бар прошетам око манастира, да видим његове зидине и природу која га окружује и да замислим живот који се тамо одвија. Посебно ме занима да чујем приче о томе како изгледа свакодневица монаха, зашто су одлучили да цео живот посвете вери и раду, и како Хиландар успева да и данас остане духовни центар. Занимљиво ми је и што посетиоци могу обићи имање које Хиландар има на Халкидикију, са виноградима, маслињацима и црквама, јер мислим да и то на свој начин показује колико је вера повезана са радом, природом и заједницом. Управо то повезивање духовног и свакодневног живота оно је што највише желим да разумем и понесем као искуство.

Моје искуство у Математичкој гимназији показало ми је колико пријатељи и заједништво могу да промене начин на који доживљавамо нешто. Када сам уписала школу, математика ми није била највећа љубав, нисам уживала у њој и радила сам је искључиво јер ми је добро ишла. Међутим, захваљујући дружењу и заједничком раду са пријатељима, почела сам да је волим и сада не видим себе да се у будућности бавим нечим другим. Верујем да ће и Хиландар за мене бити слично искуство – кроз упознавања и дискусије са људима који деле исту страст за духовношћу, вера ће ми постати још дубља и живља.

За мене би путовање на Хиландар значило много више од обичне екскурзије. То би била прилика да спојим оно што сам понела из породице са оним што сама постепено откривам, да кроз разговоре и атмосферу тог места добијем јаснију слику о вери и њеном значају у животу. Верујем да би такво искуство у мени оставило траг који нећу мерити само успоменама, већ и начином на који ћу даље размишљати, доносити одлуке и градити свој лични пут.