Свету Гору замишљам као место у ком влада блаженство, мир и тишина испуњена молитвом, у ком можемо да нађемо унутрашњи мир и духовну снагу и да, посматрајући монахе  и њихов живот посвећен Богу, научимо много о животу уопште. Прилика да се удаљимо од свакодневних брига и изазова савременог живота, може нам открити предности тихог, ненаметљивог и спокојног живота у скромности, помоћи нам да боље схватимо себе и све своје жеље и страхове и указати нам на значај вере у одабиру пута којим ћемо смело корачати.   

Волим да обилазим цркве и манастире, да сазнам нешто више о узвишености скромног монашког живота посвећеног Богу и молитви, без многих брига које, када боље размислимо и нису толико битне, а муче нас свакодневно. У овим оазама мира сачувана је историја вере нашег народа у свој својој лепоти, његова традиција и одлучност да се опстане упркос недаћама. Оне су стециште наше духовности и места окупљања, уточиште у тешким временима и гарант нашег опстанка.  

Волела бих да боље упознам историју Хиландара и Свете Горе. Места на ком су генерације пре нас тражиле мир и путоказ, снажиле веру. Желим видети фреске, иконе и рукописе. Све историјске изворе који говоре причу о историји вере и духовној борби једног народа. Они су део многобројних доказа колико наш народ воли своју веру, коју је одувек бранио и чувао кроз различите тешке периоде историје и увек се њоме поносио.  

Очекујем да ћу кроз посету Светој Гори имати прилику и да уживам у погледу на дивни, нетакнути природни амбијент, у ком владају закони природе, украшен блиставим плаветнилом мора и чистим мирисом борова. Верујем да баш та природна лепота Атоса помаже у проналаску духовног мира. 

У данашњем свету постаје све теже носити се са проблемима и бригама свакодневног живота. Људи су постали толико заслепљени амбицијом и лажним ужицима који им се сервирају, да су заборавили шта заправо значи живети срећно и који  је прави смисао живота. Све више се удаљавају од Бога и све лакше губе себе у трци за испуњењем различитих друштвених норми. Уместо да у сваком тренутку будемо захвални за оно што имамо, у свему тражимо недостатке и никада нисмо задовољни.  

Највише очекујем да ћу посетом Светој Гори боље упознати себе и своје жеље и да ће ми то помоћи да лакше одаберем прави пут, као и да стекнем снагу да у свакодневни живот унесем бар мали део светлости коју ћу, верујем, тамо пронаћи.