Свети оци веровали су да је Бог створивши човека у саму човекову бит посадио Царство Небеско, а да би човек требало  да, кроз непрекидно тражење суштине свог постојања, трага све дубље и даље у тајну свога бића. 

Када говоримо о Царству Божијем, не мислимо на неко место које се налази само овде, онде или тамо негде, већ говоримо о месту где смо са Богом. Сведржитељем, Животодавацем, Створитељем свега.Сведоци смо да и на земљи постоје места која су христољубивим трудом и усрдном молитвом, задобила милост Божију и постала светионици за све оне који трагају за истином и љубављу Божијом. Верујем да је Хиландар управо једно од тих места, где је човек  најближи Богу и дубоко загледан у огледало своје душе. 

Хиландар за мене није само манастир, он је жива школа вере, љубави, смирења и наде. То је први српски универзитет, колевка православља, културе и просветитељства, извор са којег вековимa људи напајају своју душу искреном вером, учећи како да кроз молитву и покајање спознају Бога и како да својим животом сведоче Његову љубав у овом пролазном и често отуђеном свету. 

Овај пут бих волела да проживим не само као путовање, већ пре свега као  унутрашње ходочашће и прилику за духовно сазревање. Одласком на свето место човек се ослобађа свих свакодневних оптерећења, свих маски и привида, и стоји пред Богом као дете пред својим Оцем (јер је Отац наш нашој души, а пре свега дечијој, ближи и од самог живота којим та душа живи, како кажу свети оци). У смирењу ума, корачајући стазама светих, човек заробљен бригама и брзим начином живота, има прилику да спозна колико је мала величина света, а колико велика дубина људске душе. 

Очекујем да ћу бити део заједнице младих у којој пребива Господ и да ћемо осетити пуноћу истине, која је само Сам Бог и коју једино Бог може да нам да. Очекујем  да ћемо се новим сазнањима, а пре свега, саборном молитвом приближити Господу,  учврстити наш однос са Њим и изградити снажно поверење у Њега, што ће нам сваки наш следећи корак у животу учинити одлучнијим и сигурнијим, јер је свет у коме живимо испуњен разним немирима, одговорностима, притисцима, конфликтима, неразумевањем и колективним осећајем отуђености и тихе апатије која све више одваја човека од човека. Ипак, ако читамо Библију, видећемо да нам Премудри Петар открива да је Бог љубав. Он из љубави ствара овај свет, постаје човек, страда за нас, и учи нас да је љубав све оно што нас покреће. 

Можда највише од свега, очекујем да на Хиландару пронађем нешто што се речима тешко изражава – човекољубив додир Божије благодати који лечи немир душе и показује пут покајања. Господ нас стрпљиво чека, радујући се сваком нашем наредном кораку. Са неизмерним стрпљењем пружа нам Своју руку као ослонац, да Му се, оснажени вером својом, вратимо и у Његовој љубави пронађемо свој мир и дом.