Свети Сава као светогорски монах и хиландарски оснивач. Да ли је успео у својој мисији? Да ли његово дело живи данас?
Ана Тодоровић, III 3 разред, Гимназија Смедерево
Неки људи просто морају бити вечни. То су они чија дела трају кроз векове, људи који својим животом обликују историју. Један од њих био је Свети Сава, човек чије учење и данас осећамо у души, као тиху светлост која осветљава наш пут.
Живим у свету компјутера и модерних телефона, свету разноразних техника и технологија, у времену у ком је духовност готово потпуно потиснута.
Ипак, иако смо склони да се одмакнемо од вере, Савино дело нас подсећа да постоји нешто више – трајно и истинско. Његов живот нас тера да се сетимо слободарске традиције нашег народа, да се вратимо вредностима које су нас кроз историју одржавале, и да поново одаберемо пут истине, љубави и духовности. Можда није случајно што сам рођена на Савиндан – 27. јануара. Тај дан ми је одувек био посебан. Представља ми подсетник на снагу која долази из духовности и на пут који нам је Сава оставио,због чега осећам посебну повезаност са његовим делом и ликом.
Сава није био само монах, већ човек који је свој живот потпуно посветио Богу и људима. Напустио је раскош породичног дома и крочио у тишину Свете Горе, где је манастирски живот био строг и захтеван. У келијама Хиландара учио се молитви, смирењу и дисциплини, али никада није заборављао свој народ. Управо је та посвећеност монаштву дала снагу да створи оно што надживљава његов живот – Хиландар, манастир који је постао уточиште за душу, место где се учи шта значи бити човек: честит, великодушан и пун саосећања. Његова вера није била само лична – она је требала да живи у срцима свих људи. Оснивањем Хиландара Сава је оставио трајни печат духовности и образовања, мост је између Свете Горе и српског народа, и пример како се живот посвећује вишем циљу, љубави и вечним вредностима.
У Хиландару Свети Сава је био учитељ и водич, који је младе монахе подучавао како да носе светлост вере у свој народ. Манастир није био само уточиште, већ школа писмености и мудрости, где се чувају књиге и знања која осветљавају душу. Кроз Хиландар, Сава је повезивао свој народ са Светом Гором, тако да је сваки Србин, где год да се налазио, могао да осети присуство вере и снагу молитве. Хиландар није само камен и дрво – он је симбол његове непролазне мисије, вечни подсетник да духовност живи кроз људе који носе светлост истине, љубави и слободе.
Мислим да Свети Сава не би могао да се снађе у данашњем свету, јер је духовност нашег народа готово потиснута, а слободарска традиција делимично изгубљена. Али управо у томе је величина његове мисије: он нам је показао пут вере и духовности, оставио нам најузвишенију и најлепшу причу – о љубави, нади, моралу и правди, а она нема краја. Када је оставио све материјално и посветио се монашком животу, показао нам је да је могуће жртвовати личну удобност ради вечних вредности.
Схватио је смисао живота у коме ми бирамо само између добра и зла. Определимо се за добро и спасимо себе, поручује нам наш светац кроз своја дела. Народ се спасава моралом, искреношћу и поштењем. У тој борби имамо моћно оружје поред себе – часни крст, знак вере и слободе.
Дело Светог Саве живи и данас. Његова мудрост и духовна учења настављају да обликују људе, у манастирима, књигама и у свакој души која жуди за истином и духовном снагом. Хиландар и све што је створио нису само материјални споменици – они су вечни подсетник на путу духовности, слободе и љубави према ближњем.