Шта очекујем од Хиландарa?
Катарина Ристић, I разред, Земунска гимназија
Светогорски манастир Хиландар је једна од ретких српских хришћанских знаменитости, који се може похвалити постојањем од скоро девет векова.
Тај Свети манастир представља место духовног јединства нашег народа. Место на коме се може пуно тога видети и научити. Пружа потребну снагу за наставак борбе коју зовемо ЖИВОТ. Највећу опасност за сваку заједницу је отуђеност, а заједно са њом и себичност. Оно што повезује рецимо монахе Хиландара су заједничка богослужења и заједничке трпезе. Обављајући своје обавезе на свој начин труде се да их извршавају у славу Божију, не само на своју, већ и на корист својих најближих. Тако испуњавају две најважније Христове заповести: љубав према Богу и према ближњима. Наш народ има духовно искуство великог молитвеног разлога, послушности према Богу, и знамо да се ништа не догађа без Његовог допуштења.
*** Како гајити врлину послушности, без наметања туђе воље? ***
Када родитељи очекују да им деца буду послушна, они желе да им пренесу своја животна искуства, како би на најбољи начин развили људскост и били способни да оснују своје породице. Ако деца осете љубав, бригу и добру намеру родитеља, између себе и њиховог покоравања пред вољом Божјом, у њима ће се развити врлина послушности. Тиме се човек ослобађа од самољубља и саможивља и постаје биће односа и љубави. Из многих примера видимо да хиландарска духовност и молитва јесу и биће заувек водиља у периоду великих искушења, не само нас као појединце, већ и за нас као заједницу, као народ.
*** Зашто је важно веровати ако знамо да можемо и без тога? ***
Сврха религије је међусобно повезивање људи ради оплемењивања људског постојања. Народ попут Срба чува личности и догађаје од заборава и то представља темељ нашег постојања. Устројство српске цркве је постигао Свети Сава и то је учврстило идентитет Срба, као православног народа који у оквирима православног хришћанства негује своје духовно наслеђе.
Хиландар треба да буде светли пример и показатељ да је живот не самоћа и самољубље, већ љубав и заједница, љубав према Богу и према ближњем, заједница у Христу, са Богом и са ближњима.