Царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења – то вам је Света гора.

Рекао је Свети владика Николај Велимировић, а мене је подстакао да размислим и само покушам да претпоставим како је живети на једном тако светом месту, духовним животом у скромности и молитви. Пишем вам ово писмо са једног места на свету, како бих вам исказала своју захвалност и поштовање.

Поштујем Свету земљу на којој живите, која је кроз векове одолевала многим земаљским силама и нападима моћних непријатеља, опстала и кроз тешка времена под османском владавином. Да би данас та Света земља и даље стајала ту, велика и непоколебљива у својој вери, захваљујући вама, вама који живите на њој и штитите је од заборава и нестајања. Дивим се вашој снази, вољи и истрајности да живите тим аскетским начином живота који подразумева одрицање од свих овоземаљских добробити, сиромаштво и молитву. Знам да вас ваш начин живота у великој мери одваја од остатка света, али оно што нам је заједничко и што нас спаја јесте молитва.

Понекад ми се чини да се данашњи свет све више удаљава од поштовања и чувања правих врлина и вредности, и да је невидљива нит између исправног и погрешног. Много је оних који се покоре нечастивом, а мало оних који славе Господа, и да се често Бог призива у помоћ, а ретко му се захваљује. Онда схватим да има оних који нам указују да су праве вредности и врлине и даље ту, и да само чекају да их оживимо и пронађемо у нама. Можда је мало људи, али наша вера је довољно јака да својом молитвом помогнемо и онима на погрешном путу.

Ваша молитва и мени даје снагу, јача моју веру и улива наду за спасење. Верујем да док је ваше молитве и овај свет може да се нада спасењу и Божијој милости. Читајући о вашем начину живота и покушавајући да га разумем, схватила сам да ако ви можете да дате тако много, онда бих и ја могла да се, више него раније, молим Господу, славим и величам име Његово и захваљујем му се на свему што ми је дао, јер за то је потребно тако мало труда.

Овим писмом можда нисам могла да искажем све што мислим и осећам, јер речи понекад нису довољне. Знајте да има нас на овом свету који смо вам захвални и који вам се диве због тога што јесте, вама хиландарским и монасима других манастирима. Ви сте ти који одржавате наше манастире живима, који дочекујете и примате сваког путника и подучавате га молитвама и помажете му како да на прави начин следи речи Господње.

Ваша духовна моћ свима нама служи за пример. Ја верујем да сте ви хиландарски монаси они који се највише моле за спасење свих нас и чије молитве Господ чује, и због тога вам неизмерно хвала!