Драги хиландарски монаси,

Пишем вам ово писмо како бих изразила велико поштовање, своју дубоку захвалност, али и дивљење према вашем посвећеном животу у манастиру Хиландару. Одувек сам се дивила вашем манастиру, као једном од најсветијих места на Балкану. Ваша преданост Богу, као и свеколики и свепрожимајући духовни рад инспиришу многе људе широм света, па и мене.

Моје писмо надире из дубине срца и као да је призвано вашом непрекидном молитвом за спасење душа, долази у прави час ― да захвалим и измолим молитву за све нас у мутним временима. Дивим се вашој заједници, која је место мира, духовне обнове и очувања православне традиције.

Хиландар није само духовни центар, већ и светионик-чувар српске културе, језика и писма. Ваша библиотека је једна од најзначајнијих на Балкану, чува драгоцена дела и историјске и религиозне списе ― само замишљам како је листати древне рукописе, житија и службе; готово да могу чути звук старих, а светих речи под вашим прстима! Ваша молитва, рад и чување ових блага вас чине чуварима наше прошлости, али и духовним неимарима који граде мостове будућности.

Волела бих да посетим библиотеку која је основана када и манастир јер су ту чувани: Хиландарски листићи, Маријин кодекс, Мирослављево јеванђеље (у једном судбоносном трену), Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље… Иако женска нога не може крочити физички, путем фотографија, путописа и усмених казивања тај духовни рај допире и до мене.

Желим да вам се захвалим на чувању српске баштине и на вашој улози у преношењу духовних вредности и нама, новим генерацијама, које су често загледане у техничке напретке, а мање у оне исконске, духовне. Ваша духовност, храброст и мирноћа су извор инспирације за све нас.
Дивим се вашој храбрости да оставите трошни свет и посветите свој живот светима и вечности. Ваша посвећеност је пут и пример како се можемо приближити Богу и наћи унутрашњи мир. Хвала вам што чувате наше светиње и подсећате нас на важност нашег духовног наслеђа! Дивим се Георгију Хиландарију који је изградио Хиландар, такође, Стефану Немањи и Светом Сави, који су га обновили 1198. године. Замишљам тај свети трен Растковог доласка и преображења ― тај трен је заувек постао наша вечност, наше коначно и право опредељење.

Велики сам љубитељ уметности и архитектуре, па не могу да не споменем фреске које одузимају дах, пониру у прошлост и будућност до коначног сједињења са Богом. Никада нисам била на Светој Гори, али верујем да бих уживала у погледу на бескрајни сусрет неба, мора, свете земље и манастира.

Иако се можда никад нећемо срести, желим да знате да сте у мом срцу и да вас носим у својим молитвама. Хвала што сте ту, што чувате наше светиње и што нас подсећате на важност духовног пута. Ваша молитва за спасење душа је непроцењива и захваљујем вам на томе! Молим се да вас Господ благослови, чува и улива снагу да наставите своју свету мисију.