Када помислим на Хиландар, не замишљам само стари манастир и његове зидине. За мене је то свето место које вековима чува веру, историју и дух нашег народа. Зато од Хиландара не очекујем само да видим старе фреске, иконе и знаменитости, већ да осетим нешто много дубље – мир, веру и Христову љубав која је кроз векове окупљала људе око добра.

Очекујем да кроз боравак у Хиландару научим колико су важни скромност, стрпљење и поштовање према другима, јер по тим вредностима живе монаси. Одрекавши се световног живота посветили су живот Богу. Волео бих да видим снагу такве посвећености и истрајности, у молитви и раду. Верујем да се управо у таквом животу најбоље види Христова љубав – љубав која не тражи ништа заузврат, већ нас учи да будемо бољи, племенитији и спремнији да помогнемо другима. То је смисао постојања који је и Свети Сава нашао, увек у даривању другима, народу болнице, школе и описмењавање, браћи помирење. Јер човек оставља траг само кроз љубав. Такође, очекујем да кроз Хиландар боље упознам своју историју и корене. У зидовима Хиландара утиснута је историја Растка и Стефана Немање, од владара до монаха Симеона, од одбеглог принца до архиепископа Саве. Али то није само место које чува старе књиге и успомене на прошлост, већ место које нас подсећа ко смо и одакле долазимо. Желео бих да осетим повезаност са својим прецима и са свима онима који су вековима чували веру и идентитет нашег народа. Одлазак на ово свето место је потрага за снагом и поукама које ће да ме пратити кроз живот. Да научим да будем човек који ће у другима гледати брата, који ће праштати, који ће помагати и ширити доброту. Да разумем да снага није у сили, већ у љубави, вери и честитости.

У Хиландару се може додирнути Средњи век. Може се ходати стазама којима је ходао највећи српски светац. У том аскетском кршу време стоји да нас подсећа на духовност, на љубав према Богу. Мени је најважније, да научим како да будем Србин – не само по пореклу и имену, већ по вредностима које су нам оставили наши преци, вредностима које се заснивају на вери, поштовању, заједништву и Христовој љубави према сваком човеку. „Немојте, о чеда и браћо, никада оно што шкоди да поштујемо, а оно што спасава да обилазимо.“