Принчеви не морају да траже свој положај у друштву, пошто им је он рођењем дат. И док други размишљају о томе да ли ће имати од чега  да живе, принчеве судбина мучи другим питањима. Питањима која се тичу целог друштва: како владати праведно, шта је уопште правда и где лежи смисао у свему томе. Растко Немањић био јако заинтересован за  питање смисла. Он је одлучио да у раној младости оде од свог богатства у потрази за смислом. Иако већина нас не носи терет круне нити државничке одговорности, наша свакодневна потрага за смислом није ништа мање захтевна у овом модерном добу препуном илузија и површних циљева.

Данас нас капитализам бомбардује причама о успешнима, креирајући илузију да је смисао живота имати ‘још само мало више’. Убеђени смо да ћемо, када зарадимо одређену количину новца, коначно бити срећни. Због тога већина људи смисао проналази управо у материјалном, везујући сопствену вредност за тренутни друштвени статус. Касније, када наступи криза средњих година, они коначно схватају да им је највећи поклон на овом свету било време, које су узалудно протраћили јурећи још једно унапређење уместо још једног детета, или још један аутомобил уместо викенда са родитељима. Тада наступа депресија, јер смисао који су очекивали да пронађу на крају те трке, није ту.

Поред те материјалне трке, наше доба пати од још једне, можда и суровије илузије, илузије друштвених мрежа. Млади Растко је отишао у тишину Свете Горе како би, кроз самоћу и молитву, чуо свој унутрашњи глас. Ми, са друге стране, од тишине бежимо. Смисао покушавамо да пронађемо у непрестаној буци друштвених мрежа, мерећи сопствену вредност бројем лајкова, прегледа и виртуелних аплауза потпуних странаца. Тражимо потврду од света, заборављајући да се мир не гради на екранима, већ унутар нас самих. Изоловани у својим паметним телефонима, постали смо најповезанија, али уједно и најусамљенија генерација у историји човечанства, која уместо за вечношћу и неким дубљим смислом, жуди за тренутном пажњом и површним насладама.

На крају, када се оголе све модерне илузије о новцу и успеху, схватамо да у трци са временом ипак побеђују једноставне ствари. Ја видим смисао живота у дељењу љубави са другима. То је једина вредност која се дељењем умножава, а не троши. Смисао није у ономе што поседујемо, већ у нашој способности да будемо ту за све људе око себе и да овај свет учинимо топлијим местом. Јер се у тој топлини и крије смисао. У топлини љубави Божије.