У дубокој клисури, са подножја источне падине планинског гребена, пружа се велелепан поглед на манастир Хиландар, један од најважнијих центара Православља на свету, место додира културе и духовности. Својом величанственошћу, лепотом и богатством украса превазилази већину манастира на Светој Гори.

За оснивање манастира, какав је данас, заслужни су српски светитељи Симеон и Сава, који су за нас веома значајни јер су учврстили веру и побожност Срба. Први ктитор манастира, Свети Сава, одрекао се будућег престола, избацио кроз прозор своју царску одећу и замонашио се у манастиру на Атосу. Његов отац, тада Стефан Немања, видевши да је Сава чврсто решио да остане на Светој Гори, послушао је сина и одлучио се на исти корак, замонашио се и постао монах Симеон. Свети Симеон и Сава пожелели су да на месту старог разрушеног храма подигну сопствени манастир. Сам Господ их је надахнуо пославши једног човека који је рекао: Измолите за себе место или опустели манастир и обновивши га утврдите за своју отаџбину да се он зове српски.

Према речима византијског историчара Григориса, Атос је земља достојна великог дивљења. Мир који влада у овом делу света чини га посебним, небеским. Као девојчица знам да никада нећу отићи тамо, али такође мислим да је за једног човека који је истински верник духовни поглед можда лепши од оног што физички око може да сагледа.

Очекујем да је Хиландар управо једно од оних места због којих Господ Бог држи ову планету у постојању. Он је у ствари молитвеник, стожер, заступник, средиште и чвор у ком су нераскидиво повезани православна вера, српски народ, духовност и култура, наш извор и наш увир.