Када размишљам о Светом Сави, прво што ми падне на памет је да није био само први српски архиепископ и оснивач школе, већ неко ко је својим животом показао колико је важно вредновати знање, духовност и доброту. Његова храбра одлука да се, још као млад, одрекне престола и богатства, замонаши и живот проведе на Светој Гори, показује да је понекад потребно жртвовати пролазне ствари ради нечег трајног и значајног за друге, а не само за себе. Његов избор показује и колико је био свестан важности духовног живота. 

Заједно са својим оцем, Светим Симеоном, основао је манастир Хиландар. То није било само место молитве, Хиландар симбол културе, писмености и трајања српског народа. Хиландар је био место где су се чували важни рукописи, где су монаси радили и учили. Кроз његов живот и рад видим како се могу спојити вера и образовање, Свети Сава није само учио људе о духовности, већ их је подстицао и да знање вреднују колико и веру. Зато га данас сматрамо првим српским учитељем и оснивачем прве школе.  

Када видим да се у школама слави Савиндан или да школе носе његово име, осетим везу са прошлошћу и схватим колико је његова порука трајна. Размишљам о томе колико пута смо чули његово име још пре него што смо заиста крочили у школу, и мислим да је то начин да нас подсети на важност учења, али и на то да треба бити скроман и добар човек. Свети Сава нам показује да образовање и духовни живот могу иду руку под руку, и да човек који тежи знању истовремено треба да развија и свој карактер. 

Поред тога, Свети Сава је успоставио и каноне и правила Српске православне цркве, што је било изузетно важно за формирање самосталне цркве. Он је створио темеље који су омогућили да народ има духовну независност и да се образује на начин који одражава наше вредности и традицију. По мом мишљењу, управо је та комбинација духовног живота, образовања и културног наслеђа оно што његово дело чини трајним и значајним чак и у модерно доба. 

Његово дело живи и даље у многим облицима, у образовању, духовности, али и у осећају припадности нашем народу и традицији. Безброј школа носи његово име, а сваке године се у свим школама обележава Савиндан. Довољно је да се сетимо колико пута смо чули његово име од тренутка када смо крочили у школу, али и пре тога, како би нас подсетило на важност знања, скромности и доброте. 

Зато мислим да је Свети Сава у потпуности успео у својој мисији. Оснивањем Хиландара, школе и црквених правила оставио је трајан печат у духовном и културном животу нашег народа. Његово дело није само део прошлости, оно живи и данас, у школама, у традицији и у вредностима које нам преноси. Свети Сава нам показује да знање, духовност и доброта нису само речи – оно је оно што заиста остаје и траје, и зато ће његово наслеђе наставити да инспирише и будуће генерације. 

Једна од ствари која ме највише инспирише код Светог Саве јесте то што је он показао да човек може да промени народ на боље кроз знање и духовност, а не само кроз силу или власт. За мене је он пример како треба да будемо свесни свог места у свету, да ценимо образовање и да тежимо доброти, јер само тако можемо оставити трајан траг као што је он оставио.