Када помислим на Хиландар, пред очима ми се јављају векови историје, духовности и културе који су уткани у то свето место. Као седамнаестогодишњак који иде у Mатематичку гимназију и бави се и науком и уметношћу и спортом, у себи носим многе различите путеве који ме воде ка једном истом циљу – тражењу смисла и истине. Зато од путовања на Свету Гору очекујем више од обичне посете.  

Од Хиландара најпре очекујем да ми пружи унутрашњи мир. Живот данашњег човека, па и нас младих, испуњен је брзином, такмичењима, обавезама и сталном трком. У спорту учим дисциплину и борбу, у математици и физици прецизност и стрпљење, а у иконопису лепоту и тишину боје и облика. Али у Хиландару желим да откријем нешто што ниједна школа, сала или такмичење не могу да пруже – осећај дубоког смирења и присуства Бога.  

Очекивања од овог путовања за мене су још снажнија јер је мој тата био у Хиландару прошле године, први пут у животу. За њега је то било једно од најзначајнијих путовања. Често ми је говорио да је то место на коме човек може да се искрено захвали за све што има у животу. Према његовим речима, Хиландар није само манастир, већ простор у коме човек добија снагу да се носи са свим искушењима. Тата каже да му сећање на то путовање и данас даје мотивaцију и снагу у тренуцима који су најтежи у његовом животу и раду. Управо због тог његовог искуства и ја очекујем да ћу, боравећи у Хиландару, понети са собом духовно богатство које ће да ме прати кроз читав живот.  

Као ученик који воли историју и културу, радује ме и сусрет са вековима српске духовне баштине. Хиландар је место које су подигли Стефан Немања и Свети Сава, и у њему су се вековима чувале књиге, иконе и рукописи који су спасавали наш идентитет. Желим да видим библиотеку, иконе, зидине и храмове који су били сведоци историје и да осетим како је вера одржала наш народ.  

Посебно очекујем да Хиландар буде за мене школа личног преображаја. Као спортиста који тренира теквондо, знам шта значе упорност и самоконтрола. Као иконописац, знам да уметност није само техника, већ и молитва. У Хиландару очекујем да све то повежем – да дисциплина постане смирење, а уметност молитва. Очекујем да научим да у себи помирим разум и веру, логику и тишину, снагу и нежност.  

Највише од свега, од Хиландара очекујем да се вратим другачији него што сам отишао. Не очекујем да добијем готове одговоре, већ да научим да их тражим на правом месту. Да понесем са собом сећање на светињу која је вековима чувала наш народ, али и искуство које ће чувати мене кроз живот.