Ана Тодоровић, III 3 разред, Гимназија Смедерево  

Свети Сава као светогорски монах и хиландарски оснивач. Да ли је успео у својој мисији? Да ли његово дело живи данас?

Ана Тодоровић, III 3 разред, Гимназија Смедерево

Подели рад са пријатељима:

Неки људи просто морају бити вечни. То су они чија дела трају кроз векове, људи који својим животом обликују историју. Један од њих био је Свети Сава, човек чије учење и данас осећамо у души, као тиху светлост која осветљава наш пут.   

Живим у свету компјутера и модерних телефона, свету разноразних техника и технологија, у времену у ком је духовност готово потпуно потиснута.  

Ипак, иако смо склони да се одмакнемо од вере, Савино дело нас подсећа да постоји нешто више – трајно и истинско. Његов живот нас тера да се сетимо слободарске традиције нашег народа, да се вратимо вредностима које су нас кроз историју одржавале, и да поново одаберемо пут истине, љубави и духовности. Можда није случајно што сам рођена на Савиндан – 27. јануара. Тај дан ми је одувек био посебан. Представља ми подсетник на снагу која долази из духовности и на пут који нам је Сава оставио,због чега осећам посебну повезаност са његовим делом и ликом.  

Сава није био само монах, већ човек који је свој живот потпуно посветио Богу и људима. Напустио је раскош породичног дома и крочио у тишину Свете Горе, где је манастирски живот био строг и захтеван. У келијама Хиландара учио се молитви, смирењу и дисциплини, али никада није заборављао свој народ. Управо је та посвећеност монаштву дала снагу да створи оно што надживљава његов живот – Хиландар, манастир који је постао уточиште за душу, место где се учи шта значи бити човек: честит, великодушан и пун саосећања. Његова вера није била само лична – она је требала да живи у срцима свих људи. Оснивањем Хиландара Сава је оставио трајни печат духовности и образовања, мост је између Свете Горе и српског народа, и пример како се живот посвећује вишем циљу, љубави и вечним вредностима.  

У Хиландару Свети Сава је био учитељ и водич, који је младе монахе подучавао како да носе светлост вере у свој народ. Манастир није био само уточиште, већ школа писмености и мудрости, где се чувају књиге и знања која осветљавају душу. Кроз Хиландар, Сава је повезивао свој народ са Светом Гором, тако да је сваки Србин, где год да се налазио, могао да осети присуство вере и снагу молитве. Хиландар није само камен и дрво – он је симбол његове непролазне мисије, вечни подсетник да духовност живи кроз људе који носе светлост истине, љубави и слободе.  

Мислим да Свети Сава не би могао да се снађе у данашњем свету, јер је духовност нашег народа готово потиснута, а слободарска традиција делимично изгубљена. Али управо у томе је величина његове мисије: он нам је показао пут вере и духовности, оставио нам најузвишенију и најлепшу причу – о љубави, нади, моралу и правди, а она нема краја. Када је оставио све материјално и посветио се монашком животу, показао нам је да је могуће жртвовати личну удобност ради вечних вредности.  

Схватио је смисао живота у коме ми бирамо само између добра и зла. Определимо се за добро и спасимо себе, поручује нам наш светац кроз своја дела. Народ се спасава моралом, искреношћу и поштењем. У тој борби имамо моћно оружје поред себе – часни крст, знак вере и слободе.  

Дело Светог Саве живи и данас. Његова мудрост и духовна учења настављају да обликују људе, у манастирима, књигама и у свакој души која жуди за истином и духовном снагом. Хиландар и све што је створио нису само материјални споменици – они су вечни подсетник на путу духовности, слободе и љубави према ближњем.