Шта је заправо Хиландар? Да ли је то грађевина која се налази поред обронака планина и мора, мирног као бонаца или несташног са узнемирујућим таласима? Или је пак, нешто више, нешто што заслепљује својим духом, својом вером.

Моћ, спокој, неприкосновеност, дубоко разумевање, искреност су нешто што треба да очекујемо од те тврђаве мирне пути. Некако, погледавши једну слику Хиландара – уочавамо историју. Видимо стотине лета, мира, љубави, доброте, топлине…. Осећам мирис топлог воска, а хладан поветарац доноси ноте соли и мора. Тишина… сам са својим мислима и понеким монахом који каза: ,,Помаже Бог, дете“. Међутим, поче Литургија, и тишину прекиде појање свештеника. Окупише се монаси, свештеници али и народ – мушкарци који су дошли да прочисте ум. И поред свих мушкараца на Светој Гори, сви се моле Пресветој Богородици, Дјевици Марији, која се сматра игуманијом Атоса.

Колико пута је сам манастир био разаран, а ту је и даље, стога једна реч га најбоље описује – ВЕЧНОСТ.