Од тренутка када сам сазнао за сарадњу између моје школе и мог Светог манастира Хиландара обузела ме је велика радост. Радост је и била најочекиванија емоција, јер је произилазила из сазнања да ће се ова сарадња одвијати тако што ће ученици смедеревске Гимназије одлазити на ходочашће у Хиландар. За Свети манастир Хиландар кажем да је мој, јер он припада свим  потомцима и поштоваоцима његових оснивача Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. 

 Они који буду отишли на ово ходочашће имаће привилегију да посете бастион српства, да остваре врло близак сусрет са нашом историјом, прецима, традицијом, али и са самим живим Богом. Бога можете срести на сваком месту и у сваком човеку, ако га тражите , али у Хиландару као и на самој Светој Гори, његову љубав и дејство је најлакше осетити. 

Сам конкурс и долазак игумана Хиландара, оца Методија, у моју школу схватио сам као знак који ми је Господ послао, јер се то догодило у време када сам почео да се интересујем за православну веру, тј. за веру мојих предака. Иако сам као мали крштен, одрастао сам у породици која није придавала много пажње литургијском начину живота – због тога нисам марио за цркву, као ни за Бога. Све док ме необјашњива сила, коју ћу тек касније спознати као живог Бога, није навела да одем на недељну Литургију у моју парохијску цркву. Тамо сам осетио заједништво и љубав којом су исијавали сви присутни, уједињени појањем Господу, који је и сам љубав. Тај осећај је оставио на мене дубок траг, који је проузроковао, да живот од тог тренутка посматрам другим очима, и да се заинтересујем за Божије присуство у себи.  

Од посете манастиру Хиландару, ако је заслужим, очекујем грађење још чвршће и испуњеније везе са Богом. Желим да осетим сусрет са нашим светим прецима, владарима и духовницима који су своје животе уградили у тај Свети манастир. Такође, посета манастиру имала би за мене још већу тежину због моје жеље да једног дана постанем свештеник. Надам се да би ме упознавање са монашким животом и молитва у тако великој светињи у којој су се молили сви наши Свети владари, као и сам Свети Сава, још више учврстило у мојој жељи.                    Непроцењиву радост у мојој души, изазвао би пламен свећа запаљених у једном таквом духовном светионику, за помен мојим преминулим прецима, као и за здравље и спасење моје породице, пријатеља и народа.  

Свакако моја највећа жеља и очекивање јесте да посредством Светог Духа, које је најјаче на светим местима попут Хиландара, дођем до искреног покајања за сва дела која сам учинио, а противе се божијој речи и закону. По мом мишљењу на том месту где сем свете литургије, молитве и неописиве природе праћене звуком таласа који ударају о стене Атоса, човек нема друго заокупљење, па се савест најдубље и најбоље преиспитује. Још када је ту помоћ самог Господа, мора доћи до покајања.  

У данашњем свету манастири представљају ретка места на која се може побећи од савременог, брзог начина живота тј. од мноштва  информација којима смо засути сваког дана. Најбољи пример једне такве оазе јесте неразрушива тврђава која својом величином додирује небеса од почетка свог постојања. 

Свети Сава је у ,,Хиландарском типику“ написао: ,,Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити“ и то је управо оно што желим да осетим и искусим.