Годинама слушам од драгих и блиских људи који су били на Светој Гори о томе како изгледа Хиландар. У својој глави створила сам слику места. Волим историју и не сумњам да ће због тога одлазак тамо за мене бити незаборавно искуство. Научићу ствари које до сада нисам знала а и имати прилику све то да видим. Хиландар је благо нашег народа. Место где вековима спокојно живе приче, молитве, историја…Један део мене жели да иде због новог искуства, учења, истраживања. Желим да доживим Свету Гору. Сваки камен, молитву, мирис, поглед, спокојан пејзаж мора…Мислим да се то не доживљава разумом и предходним знањем које имам о Светој Гори.  

Мир долази из душе. Већи део мене жели да оде управо због тога. Знам да женска нога није крочила на Хиландар, али боравак у предворју Свете Горе донеће ми много тога. Желим да моја душа пронађе мир и спокој које то место носи. Волела бих да макар на трен, само осећајући близину зидина Светог места, моја душа осети мир, галама у мени да се претвори у тишину, брига у наду, страх у спокој, сумња у веру. 

Хиландар замишљам као место где је време одавно стало. Вековима се чује звук звона, монашког корака, мирис тамјана и шум таласа. Надам се да ћу да осетим тај мир, без јурњаве која ме свакодневно притиска. Баш због тишине која одјекује, Хиландар ме подсећа да вера нису речи. Вера је у тишини, стрпљењу и нади. Очекујем да се моја вера учврсти, да осетим снагу изговорених молитава. Желим да моћ и снага тог места у мене улије нову веру, пробуди снагу, вољу и подсети на све оно што заправо јесам. Као и сваки човек, имам брига и искушења. Желим да ми Хиландар да нову снагу да то пребродим. Волела бих да свака моја молитва буде тамо услишена. 

Хиландар замишљам као велику књигу који ће ми показати пут у мору свега што живот носи. Монаси и њихова снага треба да ме подсети на то да вера није бег, већ остајање. Желим да у срцу осетим тишину, али не као предају већ као сигурност. Хиландар је мост између неба и земље. На земљи си, али си спокојан и осећаш се слободно, као да си на небу.  

Највећа част би ми била да корачам стазама којим су корачали Свети Сава, Свети Симеон…заправо корацима сваког ко је тамо био. Свако носи неку причу, жељу, молитву, бригу. Желим да осетим  наду и безбрижност коју су људи тамо оставили. Мој живот у граду изгледа превише брзо, бучно, а светиња је место где си свој. Налазиш се у својим мислима и молитви. Хиландар је симбол вере. Бог чува то место – у монасима, у зидовима, мирису, мору… Не постоји лепша ствар него када видиш и осетиш нешто о чему си слушао или учио. То је потпуни доживљај. Увек сам се дивила историји коју Хиландар носи. 

Очекујем да дом и уточиште души. На овај пут понела бих само жељу, а вратила бих се са пуно наде, вере, спокоја, мира, растерећена од свакодневних брига и искушења. Част ми је да сам имала прилику да пишем о Хиландару.