Моја жеља да будем у близини Хиландара је велика. Волела бих да осетим мир и спокој у предворју Свете Горе.

У данашње време, прилика да се повучеш у место где време као да стоји, непроцењива је. Не очекујема луксуз, већ једноставност и тишину, тако да могу да чујем своје мисли и молитве. Знам да као жена не могу да посетим Хиландар, међутим то не значи да ми овај пут неће донети мир и снагу у другим манастирима и светињама у близини.

Ја сам се скоро, пре неких пар месеци, крстила. Можда сам се касније крстила у односу на друге,  али мислим да није касно да уђем у заједницу са Богом.  Током свете тајне крштења  осетила сам невероватан мир и спокој. То је осећај као да су све бриге нестале, а душа пронашла своје место. За мене је то био почетак новог поглавља, испуњеног вером и сигурношћу. Тај осећај је непроцењив и драго ми је што ћу га памтити.

Живот ми је донео многе изазове и свих ових година било ми је тешко, али најтежи ми је губитак  оца.  У тим тренуцима туге и очаја, често сам се питала зашто се ово све баш мени дешава.  Сваки дан било ми је тешко размишљајући како га више нећу никад видети и како му више нећу чути ни глас. Ипак, чак и у тим најмрачнијим данима, вера у Бога ме није напуштала. Молитва је била моја утеха, нешто за шта сам се држала.

Очекујем да на овом путовању доживим  духовну обнову. Верујем да би ме атмосфера манастира, молитве и посвећеност монаштва инспирисали да размислим о свом животу, вредностима и вери. Обилазак манастира у близини Свете Горе је нека врста ходочашћа, а не само путовање. Желим да осетим мир који влада тамо и да се бар на тренутак одвојим од световних проблема. Верујем да је то место где душа може да нађе утеху.

Желела  бих да осетим ту искрену љубав  и да видим како изгледа живот који није вођен само личним интересима, већ љубављу према Богу и ближњем. Верујем да би ме та атмосфера надахнула да и сама будем боља  према другима. Мислим да би ми овај пут помогао да се на неки посебан, духовни начин спојим са успоменама на мог оца. Желим да се тамо помолим за његову душу и да, кроз молитву осетим његово присуство. Доста размишљам о овом путовању и свему што бих тамо видела, а и доживела. У мислима већ видим све предивне призоре и осећам милину у души која се налази у близини тако великих светиња.

Овај пут био  би ми одмор за  душу и лек за моје ране.