Има ли тих речи којима бих могао да започнем овај рад, а да не омаловажим твој живот и дело, Светитељу Саво? Рођен као син великог жупана, одрекао си се своје круне и порфире зарад спасења твог народа. За свог земаљског живота учврстио си веру православну код Срба толико, да је она постала основа идентитета српског народа и темељ за све што је српски народ кроз векове градио. Завршио си посао који су Свети Ћирило и Методије започели четири века пре твог рођења, најзад уводећи Србе у праву веру.  

Као врхунски архитекта, поставио си темеље модерне српске државе. Наши дедови и очеви су вековима на тим темељима градили српства град. Зато је толико жалосно што смо се средином двадесетог века одрекли тог велеграда наших предака. А са њим, и тебе, и вере православне. Хиљадугодишњем православљу код Срба наизглед је дошао крај, када је партијски комесар по први пут у школи пуној ђака викнуо „Нема Бога!“. Направили смо себи наше златно теле и тако се изједначили са тврдовратим Јеврејима Старог завета. Богу хвала па је све што је од људских руку створено кратког века. Наши савремени идоли нису ни свесни да ће делити судбини Ароновог телета, и да ће се у прах претворити. Живимо у новом добу, које доводи са собом и нове лажне пророке, који са собом носе нове идоле и богове, нудећи нам свако своју утопију. Над твој народ спустила се густа магла, од које се даље од носа не види. Једини светионик на том мрачном и немирном мору је вера православна и светосавље. Светосавље, које су створили Свети владика Николај Велимировић и Свети Јустин Ђелијски, сваком Србину треба да буде звезда водиља, светло које српски брод изводи из мрака.  

За народ свој сазидао си тврђаву, са бедемима толико јаким да ни петстогодишња олуја са Оријента не могаше са ње ни једну циглу да скине. Није ти се свидело да далеки Цариград обасјава твој народ. Зато си на самом врху те тврђаве поставио од злата крст, да нас као светионик обасјава и да нам показује пут ка вечности. У том бастиону српства, Светитељу Саво, који си сазидао, твој народ је опстао кроз векове ропства и ратова. Крв наша кроз векове заливала је те зидине, давала им снагу да издрже сваку олују. 

Не може се говорити о теби а да се не спомене Света Гора. То мало полуострво, једно од три прста Халкидикија, још је сама Богородица изабрала да буде једно од најсветијих места на свету. Света Гора је једно од ретких места на овом свету, која се уздижу изнад пространог мора људских заблуда и греха. Као на некој великој и старој осматрачници, онај ко дође на то свето место, скоро да може Бога да види. Управо те је Божја промисао навела, Свети Саво, да тамо саградиш манастир, и то не било какав манастир – окружен зидинама како би се заштитио од пљачкаша и гусара, манастир више оставља утисак неког значајног утврђења, на граници двеју империја, царстава човечијих и царства Божијег, неба и земље. Хиландар је назив свеће, коју си ти оставио на тој светој осматрачници, да за век и векова осветљава својом мистичношћу и лепотом српски народ.  

У сваком свом подвигу тежио си да будеш налик Христу. Мирио си браћу, подучавао народ, чак си и са ђаволом лук садио! Ретко који народ може да се похвали таквим духовним оцем и заштитником, као што Срби могу да се похвале Светим Савом. Толико те је народ волео, да си занавек постао део народног фолклора и традиције. Нема те хартије и тог пенкала који би могли у целости да опишу љубав коју си имао и имаш према свом народу. То је љубав која не зна за границе, коју је немогуће измерити и ставити у калуп, љубав која обухвата цело једно стадо, цео један национ, која превазилази све заблуде и спотицања национа кроз векове. Толико смо пута заборавили твоје име и аманет, Свети Саво, а ти си остао истрајан у својој молитви за нас. Нема тих речи којима би ти могли уделити захвалност коју заслужујеш.  

Бог те је послао, Светитељу, са намером да од једног малог и дивљег балканског племена створи бисер вере и пркоса међу народима. Не само да си у свом задатку успео, већ си од Срба створио народ који може поносно и право да стоји, када о теби говори! Толико си нас задужио, Светитељу Саво, како нико други, до Христа, никада није. Нити ће икада моћи! Показао си нам, као нико до тада, лепоту вере православне, која ће кроз твој лик и дело занавек обасјавати ову нашу брдовиту и шумовиту Србију. Узео си ту дужност на своја рамена, да пред Господом будеш изасланик свих Срба. Толико је велика љубав твоја за нас да те, и на небесима, пред самим Господом, још увек све ране твог народа боле. Зато хвала ти, други спаситељу Срба! Хвала ти, Светитељу Саво!