Стојим на Литургији и размишљам о цитату из Јеванђеља по Матеју: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.”  

Те речи ме воде у мислима до Светога Саве, који је тај призив остварио у свом животу. Зато када из моје парохијске цркве помислим на Хиландар, не успевам да видим детаље на фрескама, већ живо сведочанство тог подвига. Очекујем да се и у Хиландару током Литургије осећа тишина у којој се чује молитва.  

Када замислим Хиландар, пред очима ми се јавља светиња која вековима стоји као сведочанство вере, истрајности и жртве. Успешно сам се такмичио из географије, историје и верске наставе и читао сам различите изворе који сведоче да су кроз Хиландар пролазили и царства и владари, али он и тада и сада остаје непоколебљив у својој мисији да трудом и молитвом мали човек задобије царстбо небеско. Зато већ при самој помисли на Хиландар осећам дубоко поштовање према тој врсти трајања. Истовремено се надам да бих у њему могао пронаћи одговоре које тражим од како ми је отац преминуо. Како немам више оца да ме поведе на Свету гору и да видим костурницу Хиландара, остаје ми да гледам репортаже о монасима чији остаци указују да су испунили свет познањем Господа. И верујем да бих, макар на трен, осетио тајну мира који се може наћи једино у светињи. Док гледам репортаже о манастиру, уочавам да монаси носе предање векова и сваки њихов савет био би за мене драгоцен. Манастир, који траје готово миленијум, сигурно чува приче о победи духа над искушењима. Моја жеља је да чујем бар део тих прича, јер знам да бих у њима нашао смерницу за животну стазу моје сестре, браће и мене.  

Хиландар за мене није само манастир, већ живи симбол наде и духовне истрајности. Од њега очекујем да ме научи шта значи истински ићи за Христом. Очекујем да његове зидине проговоре о подвизима тиховања, а монаси да нам помогну својим искуством. И најзад, очекујем да у њему нађем потврду да постоји „благо на небу“ о ком говори Јеванђеље по Матеју, које надживљује све ресурсе које поседује наша планета и које даје утеху пред представом о пролазности времена.