Тамо негде на брдовитом Атосу, налази се Светиња над Светињама, налази се мир у свету немира. Налази се велики манастир Хиландар са свим својим монаштвом. Налазе се и многобројни други манастири којима су у служби дивни и спокојни људи.

На том месту, далеко од сваке буке, почиње велика башта наше Православне вере. Море, некад мирно и стаклено, а некад узбуркано и пуно таласа, окружује Свету земљу и представља једини пут до хиландарских монаха – копнене стазе, одавно су зарасле и нису у употреби. Свако јутро, јато мушкараца, свештеника, монаха и деце чека да исплови из Уранополиса и упути се ка проналаску мира. Макар тренутног мира… Дочекани како доликује, проводе дане уз молитву и духовни живот.

Размишљајући о Хиландару и свим светогорским манастирима, знам да су они основ наше вере и нашег народа. Од Светог Саве и великог Симеона Мироточивог, па до дана данашњег, опстају и не дају се покорити. Они су зиданица која се не обрушава. Таква моћ и снага, допире и до оних који никада нису били на Хиландару. Прича се много, а треба још више, о чудима која се дешавају и која су се десила на том Светом месту.

Очекивања је много, свако размишља другачије, али о Хиландару се могу чути само најлепше ствари. Жене, према Аватону, не могу да буду на Светој Гори, међутим сви верници на Атосу се клањају игуманији – Пресветој Богородици.

Замишљам какав је живот на Светој Гори… Очекујем велико пространство и много људи, монаха; мирну и спокојну атмосферу и звук таласа који ударају у обронке стена, благи поветарац и фијук ветра.

Очекујем добре и побожне посетиоце-вернике, који су дошли да умире своје мисли од свакодневних проблема.

Сам Растко, замонавшивши се у манастиру Светог Пантелејмона, показао је да је вера важнија од свега. Да је важнија од престола и од скупих материјалних ствари. Заједно са својим оцем, тада већ Сава, гради темеље Српске православне цркве. Тај темељ нам показује, надмоћ духовног над материјалним, показује нам да некад треба да се одрекнемо неких ствари зарад духовног мира. Тај мир је сама суштина Хиландара. Мир какав се не очекује и мир који свако треба да доживи.

Света Гора и манастир Хиландар, треба да буду место без заборава; то је место где вера постаје вечност и где сви ми схватамо колика је Божија снага и воља, а пре свега љубав.