Мноштво црквица, иконостаса и фресака красе један стари манастир, скривен међу горама медитеранског полуострва Атос. Управо је тај манастир круна Православља.

За мене, Православље не представља само веру, већ  катарзу стечену одрицањем нечега зарад добробити другога. Тако је и Свети Сава, одрекавши се будућег престола, одлучио да иницира изградњу Хиландара и постане монах, чиме је ојачао Српску православну цркву. Један од монашких завета истиче управо одрицање од богатства и славе пролазног света. Често се поставља питање, да ли је вредно одрећи се тога. Ја верујем да јесте. Наиме, жеља да нам туђинска срећа буде преча од наше нас чини блискијим Богу. Наш однос према Богу је заправо наш однос према појединцу. Не осврће се Бог на то да ли раговарамо са теткицом или директором, са просјаком или лекаром, већ на начин на који разговарамо. И, не чини нас већим верницима то што постимо ако се хранимо „људском џигерицом“. Не желим да звучим погрешно, наравно да је пост важан. На крају крајева, не можемо се покорити душом док се не покоримо телом. Само, сматрам да смо почели да испуњавамо неке норме у нади да ћемо се истаћи као верници, а да притом губимо основни, морални оријентир. Свакако, одрицање је кључно. Јеванђеље по Матеју каже: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој…“

Православље је Свето. Свето је због наше истрајности, јер смо опстали упркос недаћама које нас прате вековима. Нема нас много и нисмо најутицајнији, али тежња да се одупремо модерном и да овековечимо традиционално нас чини ненадмашивим.

У цркви и манастиру осећам чистоту и непоколебљиви мир. Бриге остају мимо мене. Маса људи на Литургији је једина гужва у којој сам спокојна, а човек је најспокојнији тамо где осећа присуство Господа Бога.

Богородичина молба намењена Исусу да полуострво Атос постане њен врт бива услишена. Тако је Богородица постала прва и последња жена која је корачала овим величанственим подручјем. И, ја сам женско и никада нећу отићи на Хиландар, али духовна блискост коју осећам је много снажнија од физичке, и очекујем да тако остане…