У 8. веку, у Сирији, живео је Јован Дамаскин, чија је породична драгоценост била Света икона Пресвете Богородице. У исто време, у Константинопољу, појавила се јерес иконоборства, а њен покретач био је Лав Исавријанац. Јован је прогонио иконоборну јерес писмима и речима, показујући, на тај начин, да је поборник и подржавалац поштовања Светих икона. Након што се обавестио о Јовану и омрзнуо га, Лав, измисли сплетку. Наиме, наредио је калиграфу да ископира рукопис Јованов, те тако написано писмо посла калифу Дамаска. Јован беше осуђен за заверу против калифата, те калиф нареди да му се одсече десна рука. Цела ова прича доводи нас до великог чуда што начини Богородица. Дакле, рука Јованова беше одсечена, и он измоли да му дају већ одсечену руку. Целе ноћи провео је клечећи пред иконом, спајајући десну руку са телом и мољаше Богородицу да му помогне. Уморан, на кратко заспа. У сну јави му се Богородица и рече му да му је рука исцељена, и да настави да пише против иконоборства бранећи иконе. Пробудивши се, увиде да му је рука исцељена, а у знак сећања на страдање  остаде само црвена нит. Од силне радости што је исцељен и у знак захвалности, потруди се да икони Богородице дода још једну, сребрну руку, налик на ону што беше одсечена. Тада је икона добила име ,,Тројеручица”.

Пут Богородице Тројеручице из параклиса Јована Дамаскина до манастира Хиландара није био једноставан. Одмах након чуда које је учинила, Јован одлучује да постане монах и одлази у чувену Лавру Светог Саве Освећеног у Палестини и са собом поноси икону. Од отаца у Лаври, Јован, сазнаје за аманет који је за собом оставио Сава Освећени. Сава је наредио да се поред његовог гроба причврсти његов игумански штап, те је прорекао да ће у будућности доћи царски син, са његовим именом и да ће, док се буде клањао гробу, пасти штап. Заповедио је да се њему да игумански штап, заједно са иконом Богородице ,,Млекопитатељнице”. Знајући све то, Јован пре своје смрти нареди да се царском сину да и његова икона Богородице Тројеручице. Прошло је неколико векова од тада и у 12. веку, као обичан монах, у Лавру долази Свети Сава, син Стефана Немање. Поклонивши се гробу, игумански штап паде на земљу. Изненађени оци брзо се обавестише о монаху и сазнадоше да се зове Сава и да је царев син, али још сумњичави одлучише да провере је ли то тај кога чекају. Оци вратише штап на место те  се сутрадан Свети Сава поново поклони гробу, а штап поново паде. Тако су знали да је то монах кога су чекали и дадоше му игумански штап, икону Млекопитатељницу и Тројеручицу. Тако је Тројеручица стигла на Свету Гору, а затим и у Хиландар. То је био њен први долазак у Хиландар, и ту се задржала до 1347. године, када у Хиландар долази цар Душан, и по повратку као благослов узима Тројеручицу. Тада је икона дошла и у Србију, где је до краја 14. века са Душановог двора прешла у Студеницу. Почетком 15. века, Студеница постаје мета турских освајача, а монаси се старају да склоне и сачувају највредније ствари. Тада Богородицу Тројеручицу стављају на самар једног магарета и пуштају га да иде где год по вољи Богородице. Богородица је тада учинила чудо и довела магаре на Свету Гору, недалеко од Хиландара, и тиме показала њену моћ, а и жељу за боравком у Хиландару. Монаси видевши шта се догађа похиташе и ослободише магаре терета. Тако је Тројеручица и други пут стигла до Хиландара. Добила је и своје почасно место, монаси су је ставили на горње место у Олтару Саборне цркве манастира Хиландара.

Много година касније, ова чудотворка, одлучила је да постане игуманија манастира. Наиме, упокојио се тадашњи игуман и монаси су међу собом требали да изаберу новог. Међутим, манастир је био пун Срба, Бугара, Грка и Руса, и нису могли да се договоре, јер је сваки народ предлагао неког из својих редова уз аргументе. Грци су хтели Грка за игумана јер је манастир био на грчкој земљи; Срби су хтели Србина јер је манастир био познат као српски; Бугари су били најбројнији и захтевали су свог игумана, а Руси су хтели свог јер је манастир тада доста дариван из Русије. Током једног вечерња, зачуо се глас Богородице која говори да је она игуманија манастира. Глас су чули сви монаси, али нико му нико није дао никакав значај. Следећег јутра монахе је у цркви дочекала икона Богородице Тројеручице на игуманском месту. Мислећи да је вероватно црквењак грешком изнео икону, вратише је у Олтар. Следећег јутра догоди се исто. Те вечери, монаси лично закључаше цркву, проверивши да неко случајно није остао унутра. Кад ујутру откључаше цркву, на месту игумана стајаше икона Богородице. Уверивши се да она тако жели, монаси су разговарали о томе, кад дође свима познат пустињак и обавести их да му се Богородица јавила и рекла да пренесе монасима да она постаје игуманија и да се они измире. Од тада до данас нико још није померио икону са игуманског места. Она је постала игуманија манастира Хиландар, а тамошњим монасима Мајка, Заштитница и Утешитељка.

О чудима Богородице Тројеручице могли бисмо да причамо дуго, што сведоче и све драгоцености које се налазе на икони, као захвалност верника. Она помаже пре свега Хиландару, али исто тако дејствује и изван њега, по свим православним крајевима. Присетимо се неких, нама временски ближих, чуда која је начинила Богородица. На почетку 20. века, Русија је била у рату са Јапаном и није јој добро ишло, па су високи официри руске војске тражили од Хиландара да им пошаље Богородицу Тројеручицу на ратиште да она помогне царској војсци. После већања, монаси су одлучили да на ратиште пошаљу верну копију која је била нешто мања од оригинала, то свакако није спречило Богородицу да делује, и Русија је почела да побеђује. Након примирја између два царства, копија иконе је враћена у Хиландар где и данас стоји, насупрот оригиналу. Следеће чудо догодило се 1945. године, а о њему нам је сведочио монах из манастира Есфигмена. Те године избио је јак пожар и великом брзином се приближавао Хиландару и претио да запали манастир. Тадашњи проигуман, Данил, наредио је да се учини литија са Тројеручицом. Литија је изашла и на путу за манастир Зограф, ветар је променио правац пожара, а мало потом он се и угасио. Исти монах говорио је како је за време грађанског рата у манастир пристигла група побуњеника са циљем да покраде залихе манастира. Док су пустошили складиште, угледали су величанствену жену која обилази манастир и улази у Саборну цркву. Вођа групе је прегледао целу цркву, али безуспешно, није нашао тајанствену жену, међутим, тада му се поглед зауставио на величанственој икони Тројеручице. Желео је да насилно скине све драгоцености с ње, али се одједном престравио и толико је био ван себе да је својим друговима могао да изговори само: ,,Бежимо брзо!”. И, тако је Хиландар поново био спашен и то заслугама Богородице. Међу последњим чудима можемо издвојити оно из 90-их година 20. века, када је избио пожар у фотографској радњи у Крагујевцу. Само три ствари су преживеле пожар; две најважније машине у том послу (на њима су стајале иконе апостола Луке и светог Николе) и календар из Хиландара са сликом Тројеручице. Након тога у знак захвалности, власник радње је послао календар у Хиландар да подсећа и уверава о чуду које је начинила Тројеручица.

Богородица Тројеручица помаже Хиландару, а исто тако помаже и свом православном народу, стога може помоћи и мени. Дубоко верујем у то да уколико ми буде потребна помоћ и обратим јој се, да ће учини све што је у њеној моћи да ми помогне, као што и многима помаже вековима уназад.