Христос васкрсе! Иако сам хришћанин цео живот, тек у скорије време дубље размишљам о томе како заиста да следим и применим Христова учења на свој живот. Понекад ми је тешко да их следим због начина на који ме је свет обликовао, због чега сам понекад изузетно фрустриран, али управо то ме тера да трагам за дубљом вером. Зато имам горућу жељу да посетим Хиландар – место молитве, тишине и искрене преданости Богу.   

Још од 1191. године када је млади Растко Немањић постао монах Сава, манастир Хиландар представља пример и надахнуће свим православним Србима. Жудим да искусим монашки живот и сазнам њихов поглед на свет. Највише од свега желим да искусим њихову преданост Христу, баш као што апостол Јаков у својој посланици каже: “Покорите се, дакле , Господу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас”, И мени је жеља да и сам достигнем такву веру И преданост. Занимају ме и сами монаси. И они старији, искуснији у вери, и они млађи. Волео бих да чујем њихова искуства, приче и савете који би ми могли помоћи у мом духовном животу. Па чак и да све то занемаримо, манастир Хиландар има и невероватну историјску и културну вредност. Сама чињеница да манастир стоји још од лозе Немањића, као и могућност да одем тамо ме чини изузетно поносним као и неизмерно узбуђеним.    

У суштини, разлог због ког желим да идем на Хиландар јесте моја потреба да се духовно изградим, да научим више о српској историји и животу монаха, и да ојачам своју веру међу онима који су изабрали пут истинске преданости и мира.