У животу постоје тренуци који нас неодољиво обележe, иако то у почетку не приметимо. Један од тих дана био је дан моје операције – касније сам схватила да је све дошло на празник Светих Врача, Козме и Дамјана, те да је све дошло промислом самога Бога.  

Уместо страха, осетила сам мир који не умем да објасним. Бог ми је тада дао снагу коју сама не бих могла да пронађем.Од тада, у мени се јавила жеља да се поклоним Богу и светитељима који су ме чували и у чијој сам милости осетила снагу и утеху. Манастир Хиландар за мене значи свето место. Он носи блискост са светолошћу коју сам осетила након операције. Можда сам тада почела да оздрављам не само телом, већ и душом.Одлазак на домак Хиландара не бих доживела као путовање, већ као сусрет са собом, са Богом и са светлошћу коју вековима чува срце нашег народа.У свету у коме живимо бурно, плитко и често површно, очекујем да у близини Свете Горе осетим ону тишину у којој се душа не замара.Такав мир се не може пронаћи било где, осим на местима где су молитве вековима одзвањале, у којима су речи узношене зарад других бића изнад сваког зла, сујете и гордости. Желим да се поклоним ониме које сам осетила уз себе, те да се захвалим Богу и Светим Врачима који су ме штитили онда, као и данас.  

Верујем да у близини те границе (где женска нога даље не може крочити) јесте исконско место где своју захвалност могу да изразим искрено и из срца. Желим благослов за здравље, али и за храброст, добру снагу и праве изборе.Очекујем да са духовног путовања донесем нешто што се не види, већ слути и што остаје заувек у мени.Волела бих да чујем монахе и да кроз њих научим више о вери, понизности и правом животу.  

Хиландар и Свету Гору доживљавам као пут ка томе да човек не постане неко други, већ да се врати ономе што у дубини већ јесте, божје дете, чисто и добро. Желим да се вратим смиренија, снажнија и ближа вери коју већ носим у себи.