Током школовања сам се често сусретао са лекцијама о Светој Гори и Немањићима, а посебно о српском манастиру Хиландару. Недоступан и скривен у шумовитој удолини Свете Горе својим изгледом је мамио песнике и писце да му посвете песму или роман. За мене Хиландар никада није био само слика или лекција из историјског уџбеника коју треба научити за добру оцену. То је свето место које живи у мојим мислима као нека врста духовног уточишта и извор снаге нашег народа. Када би ме неко питао шта очекујем од посете Хиландару, мој одговор можда делује једноставан, али за мене има дубоко значење. Очекујем да се тамо повежем са нашом историјом, културом и живим Богом.

Мој први, дечији сусрет са подацима о Хиландару пробудили су радозналост и поштовање према нашој историји, али и према нашој највећој и најзначајнијој династији. Немањићи су величанствени владари који су практично обликовали српску државност и учинили да мој народ стекне свест о сопственој вредности и хришћанском утемељењу његовог карактера и душе. Одлучивши да део свог наслеђа оставе на Светој Гори, подигавши манастир који ће постати средиште наше духовности и писмености, Стефан Немања и Растко Немањић су себе уткали у духовни и културни извор идентититета свакога од нас. Поставши свети, уздигли су себе и приближили се Богу, указавши нам на пут васкрсења и вечности душе, уздижући тако и свакога од нас.  Зато очекујем да на том месту непосредно доживим, надам се и осетим ту вредност која је остала нетакнута и сачувана кроз векове. Желим да кроз хиљадугодишњи мир манастира боље разумем колико су вера и наш идентитет повезани и колико је важна духовна снага коју су нам свети преци оставили у наслеђе. Живим у времену када смо затрпани обавезама око школе, друштвеним мрежама и свим другим изазовима савременог живота, па је тешко утишати сопствене мисли, наћи смирење, а пажњу усмерити на садржаје који ће нам квалитетно испунити слободно време. Зато од духовне снаге Хиландара очекујем тишину која смирује и испуњава, као и прилику да веру доживим удахом и погледом. Желим да присуствујем хиландарској литургији, да осетим мирис тамјана у древном храму и да чујем молитву монаха која се вековима не прекида. Волео бих да разговарам са људима који су цео свој скроман, тих и искрен живот посветили Богу и да у монашким очима потражим љубав Светог Саве према свом народу, која и даље живи.

На крају, не очекујем да ће ме Хиландар преко ноћи променити и учинити потпуно другачијим човеком, јер знам да је изградња карактера и вере дуг процес који траје целог живота. Ипак, очекујем да ће ми дати снагу за животне изазове који предстоје и да ће ми помоћи да учврстим своју веру у Бога и у праве људске вредности. Очекујем да се са тог поклоничког путовања вратим са много јаснијим погледом на живот, са већим поштовањем према својим прецима и са унутрашњим миром који ће ми помоћи да доносим боље одлуке. За мене, одлазак на Свету Гору не би био само обична екскурзија или испуњење средњошколске знатижеље, већ прилика да у свом срцу заувек сачувам пламен који су Свети Сава и Симеон упалили за све нас.