Растко, како дечачко име! Како је српски принц од младице храста коју савијају јаки ветрови постао Сава, силна но мирна река? Ово је наравно метафора, али у њој и те како има истине. Српски народ Саву Немањића памти баш таквог: моћног, но нежног и благог.

Растко Немањић је са свега седамнаест година побегао с руским монасима на Свету Гору у нади да ће срести Господа у тишини и потпуној преданости молитви. Та судбоносна ноћ, ноћ када се принц Растко одрекао свега ради Господа и постао монах Сава, обликовала је векове српске историје и наставља да обликује животе свих који у Светом Сави препознају пут ка Христу. Иако је себе називао грешним Савом, Црква га памти као човека који је читав народ приводио Христу. Он је био градитељ првих болница, школа, а оставио нам је и једну од наших највећих светиња у заоставштину, манастир Хиландар. Скоро деветсто година касније, више се не суочавамо са богумилима и Турцима, али би многи рекли да данашњи хришћани наилазе на много више искушења у поређењу са нашим славним прецима. Савремени свет намеће човеку расејаност, буку и лажне вредности, па он смисао све теже проналази у тишини, молитви и унутрашњем миру. Данашњи хришћанин мора много труда и пажње да уложи само да не би био заведен примамљивим лажима ђавола. Но, не бојте се браћо и сестре јер нам је сам Господ Христос дао решење за сваку нашу муку у Светом Јеванђељу: „Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном“ и преко Светог Саве нам то показао. Господ наш нам говори: „Ја сам твој Бог, служи мени“, а ђаво нас убеђује речима: „Сам си свој Бог, себи служи“. Зато, мила браћо и сестре, одричите се себе, као што се Растко одрекао двора, злата и порфире! Не морате да одете и да се замонашите, Господ од вас то ни не тражи. Но кад је нешто ваше, али некоме је потребно, од места у превозу до времена и саосећања, дајте и не мерите колико сте дали! Јер ништа на овом свету није наше, већ Господње и сваки је наш удах Он нама дао!

Одрицање себе, као што то даноноћно раде монаси који ноћу бде и моле се за цео свет не само да је највећа част за православног хришћанина, већ и оставља силе зла немоћнима, јер Христос и Његове заповести воде ваш живот! Растко је напустио двор да би пронашао Христа. Ми можда нећемо отићи на Свету Гору, али смо позвани да у буци савременог света пронађемо смисао у Христу, као што га је некада пронашао млади монах Сава.