О овом конкурсу размишљам још од прошле године, када сам почела озбиљније да размишљам о хришћанству и да другачије посматрам веру, али и значај свог имена, Вера.

Од Хиландара имам велика очекивања и наде. Очекујем једно лепо путовање пуно нових сазнања, изазова и успомена које ћу дуго памтити. Ипак, највише од свега очекујем духовни  напредак и повезивање са својом вером. Надам се да ћу у месту које вековима представља један од најзначајнијих центара православља успети да пронађем своји даљи пут кроз веру, као и многи који су тамо долазили пре мене са истим циљем. О одласку на Хиландар сањам још од детињства. Једном приликом, док сам била на Ситонији, отац ми је показао трећи прст полуострва и рекао ми да се зове Атос. Тада ми је испричао причу о Светој Гори. Рекао ми је да је то свето место где се људима испуњавају највеће молитве. Место на ком се парови без деце моле за потомство, траже спас и утеху , а болесни оздрављују. Због тога сам Свету Гору замишљала као чаробно место, за које се и данас надам да је заиста такво.

Док сам ишла у основну школу, често се помињало име Свети Сава, односно Растко Немањић. Учили смо о дечаку који је, упркос богатом наследству и материјалном богатсву, тежио ка духовном животу и књигама. Растко је још као дечак био испред свог времена, али и данашњег, у ком се најчешће посматра материјална вредност. Учили су нас како је као младић побегао од куће, оставио родитеље и свој дом и кренуо ка Светој Гори. Упутио се ка месту на коме раније никад није био, вођен својим срцем. У то време сам била ужаснута и задивљена идејом да се нађем у таквој позицији. Нисам разумела зашто одлази и зашто баш тамо. Зашто би се запутио на непознато место, без родитеља и то тако млад? Сада схватам да је био у потрази за својим правим домом. Дивим се Растковој храбрости и његовом подухвату.

Ово путавање видим као начин да пронађем свој пут. Пут вођен хришћанским вредностима. Желим да на Светој Гори пронађем свој мир и упознам људе сличне себи. Волела бих да научим више о праштању, доброти и љубави према другима. Надам се да ћу након повратка боље прихватити и разумети себе. Најважније од свега, верујем да ћу бити  повезанија са Богом него икада до сад.