Био сам други или трећи разред основне школе када сам први пут чуо за Хиландар. Од тада је прошло осам година. До седмог разреда сам ретко ишао у цркву. Веома сам мало био упознат са црквеним обичајима који су у нашем народу обитавали вековима. 

Живим у православној породици у којој сваки члан верује у Божје постојање, али смо само неколико дана у години посвећивали посту, молитви и посећивању цркава и манастира. Тренутка када сам започео свој први Божићни пост схватио сам да без молитве и вере у Господа Исуса Христа осећам празнину у срцу коју ниједно овоземаљско задовољство не може испунити. 

У срцу сам почео осећати љубав према монашком начину живота. Оно што ме је навело на такво размишљање је неописива топлота у срцу коју сам осећао оног тренутка када сам купио прву бројаницу и почео у себи понављати Исусову молитву.

Посетио сам неколико манастира и био одушевљен прелепим окружењем и простим животом који се у њима одвија. Време је пролазило много спорије и срећу сам проналазио куд год да се окренем. 

Сваки боравак у манастиру је на моје срце имао позитиван утицај. Заборављао сам проблеме, време проводио са Господом и схватао да се срећа налази у малим стварима. Смејао бих се када бих видео птичицу на грани како својом прелепепом песмом испуњава ваздух. У граду је скоро немогуће обратити пажњу на овакве призоре због небројених ометања. 

Хиландар је светогорски манастир са огромним значајем за српски народ, који је подигао најзначајнији српски светац, Свети Сава са својим оцем Светим Симеоном. 

Као такав, у мени ствара очекивање душевног мира, топлоте и места на ком се молитве монаха, искушеника и посетилаца заједно уздижу до неба, са циљем обезбеђивања мира и благостања за све људе, без обзира на међусобне разлике.  

Мислим да је Света Гора место на ком ћу коначно пронаћи себе у оном облику какав ми је Господ наменио, без уплива световних искушења која су ме на духовном путу стално покушавала надјачати. 

Сигуран сам да је благодат боравка у манастиру Хиландар огромна, јер је управо он упориште славне српске историје. Молитве хиландарских монаха су пратиле српски народ кроз све ратове, истребљења и муке које је претрпео. 

Као неко са огромним интересовањем за историју српског народа, мислим да ћу у Хиландару пронаћи одговоре на бројна питања, због чињенице да га је подигао први архиепископ Српске православне цркве, која је кроз векове страдања народ држала на окупу и оснаживала у борби против спољашњих непријатеља. 

У свету пуном искушења, Света Гора са Хиландаром за мене представља место на ком се могу, у миру и тишини, молити Господу заједно са монасима и од њих чути бројне приче и поуке, али и научити нове вештине. Као неко ко плете бројанице, надам се да ћу тамо добити и корисне савете на ту тему.  

Као љубитељ природе, засигурно бих уживао у шумама, плантажама маслина и грожђа, као и прелепом мору, које додатно улепшава чињеница што је нетакнуто. 

На саму помисао о Хиландару осећам неописиву срећу и топлоту око срца. Када је то случај док сам оволико удаљен од манастира, какав би тек осећај био обитавати у њему међу људима који су одлучили све своје време на земљи посветити молитви и служењу Господу? 

Главни ми је циљ да се кући вратим са продубљеном вером у Господа Исуса Христа, испуњен новом снагом, како бих другима причао о предивном искуству и охрабривао их да учине и