Хиландар за мене није само путовање, већ нешто много дубље и важније. То је место мира, вере и благослова које бих желела да осетим целим срцем. Одувек сам веровала у Бога и осећам да ме вера прати кроз сваки важан тренутак у животу.

Тренирам кошарку и пред сваку утакмицу се помолим Богу. Тада осетим мир и сигурност, као да нисам сама. Верујем да ниједна победа није дошла само захваљујући мени, већ да је у свакој од њих било Божје помоћи и благослова. Када сам прошла у репрезентацију, била сам пресрећна, али сам у себи знала да се ништа од тога не би догодило без вере коју носим у себи. Чак и када је тешко, када постоје страхови и притисак, вера ми даје снагу. Верујем и да ме Бог чува, јер се никада озбиљно нисам повредила и сваки пут успем да устанем још јача.

Посебну жељу за одласком на Хиландар пробудила је моја сестра, која је већ била тамо. Када ми је причала о том месту, његовом миру, тишини и осећају који човек понесе из манастира, имала сам утисак као да говори о нечему светом и нестварном. У њеним очима сам видела колико ју је то искуство променило и колико јој је значило. Тада сам и сама пожелела да једног дана одем и осетим тај мир, ту близину Богу и тај посебан благослов.

Од Хиландара не очекујем материјалне ствари. Очекујем мир у души, снагу за живот, срећу и слогу у породици. Желим да се вратим смиренија, захвалнија и још јача у вери. Волела бих да тамо пронађем одговоре на нека питања која носим у себи и да осетим ону тишину која лечи човека изнутра.

Верујем да постоје места која промене човека заувек, а за мене је Хиландар управо једно од тих места. Зато бих на тај пут кренула отвореног срца, са вером, захвалношћу и жељом да понесем благослов који ће чувати мене, моју породицу и све оно што волим.