Многи мисле да је одлазак на Хиландар само излет који ће нас ослободити наставе. Очекују забаву, нова пријатељства и одмор од брига и обавеза које нас прате у свакодневном животу. На неки начин, сасвим је природно што деца мојих година замишљају забаву и бег од обавеза, али хајде да погледамо слику мало дубље. Хиландар је манастир који су обновили и саградили Свети Сава и његов отац Стефан Немања, и један је од наших најзначајнијих светиња и задужбина. Света Гора у мени се ствара осећај дивљења, страхопоштовања и буди се дубока жеља за сазнањем и сједињењем са Богом. На неки начин то је оно што очекујем од овог путовања. Очекујем да ћу наћи мир, да ћу кренувши ка Господу Исусу Христу као мало дете побећи од брига, мука и стреса које доноси овоземаљски живот. Желим да одем у загрљај своме небеском Оцу који ће ме утешити и учинити спокојном. Очекујем од Светог Духа, који се налази у свима нама, да се пробуди и ојача моју жудњу за зближавањем са Господом, како би ме сваки тренутак подсећао на то колико је велики и колико нас заправо воли. Такође, желела бих да моје молитве буду што искреније, да на њих не гледам као на обавезу коју морам да урадим чим се пробудим или пре него што легнем да спавам. Искрено чезнем за молитвом која ће бити света као што је и све у Христу свето. Волела бих да наши разговори буду искрени, пуни љубави и да ме ниједна мисао не одвлачи од Христа. Надам се да ће ми и читање Светог писма бити истинско задовољство, што и јесте, али осећам да му до сада нисам приступила са довољно пажње, а желела бих да то променим. Надам се да ћу упознати добре монахиње из манастира Св. Лидији, о којима су говориле моје пријатељице док су ми препричавале о дивним искуствима током путовања. Верујем да ће ми монахиње одговорити на разна питања која ме често муче и да ће ми дати искрене и добронамерне савете. Сматрам да због овог путовања треба да увидим ствари које раније нисам увиђала у себи. Желела бих да порадим на свом стрпљењу и као апостол Петар уз Христову помоћ радим на свом темпераменту и пребродим све љубоморе које се у мени стварају и колебају ме. Управо због тога сам поменула апостола Петра који се у Новом завету помиње као човек изузетно ватреног, наглог и импулсивног темперамента, који је често реаговао бурно и емотивно, али је кроз покајање и Христову љубав успео да савлада своју слабост и постане стуб цркве. Желим да схватим каква би права Христова кћи требало да буде и како да се понаша. Сигурна сам да ћу оплеменити своју љубав према Христу и кроз њу стећи мудрост, смиреност, чисто срце, доброту и послушност према Христу. Трудићу се да умножим врлине, али свесна сам да постоји још много тога на чему морам да радим како бих изградила себе. Надам се да ће људи у мом окружењу, видевши промену у мени, уочити колико је добар Бог којем служим. То би их такође подстакло на размишљање о сопственом животу и можда навело да пронађу Господа или да му се врате.