Човек, ходајући својим мрачним и кривудавим путевима живота наилази на слепу улицу. У дубини ноћи једино што сија јесте хладан бетон под изгубљеним ногама, а човек убрзо губи своју стабилност и разум – где, шта, како, али највише зашто? Одговор на та питања он не види, не чује, већ осети. Осети иза оних тако далеких звезда, које као да на бину излазе, док се густи облаци попут завеса повлаче. Мала деца и стари људи мисле да се ту крије Бог, само понеко зна да он седи овде, тачно поред нас. Тај осећај, то присуство Бога Живога, човеку даје снаге и он наставља даље – овог пута спорије, свесније, а временом док се јутарња светлост пробија, пут је јаснији. Кроз историју и оно што се десило ван ње, ми знамо да је Бог изнова и изнова праштао човеку, најгрешнијем бићу, и борио се за нас против нас самих – жртвовао свог Сина да би нам даровао вечни живот, који смо сами некада давно одбацили. Спасао нас је од духовне пропасти, живота савременог човека – као мале пачиће што прелазе ауто-пут, док на њих налећу бесни и гласни аутомобили. И ти мали пачићи траже свој пут, али на погрешном месту. Где човек да крене поред толике буке града и магистрала греха? На та питања одговоре добијамо вером и искуством, а временом ум верника постаје Света Гора: бес, неморал и немир се исељују док мир, тишина и скрушеност полако долазе. Долазе и разни људи, кога ли смемо отерати? Добро вечно остаје у памћењу, док лоше бацамо са литице заборава, по угледу на нашег Господа Исуса Христа, на кога сви тежимо да личимо, понашањем, карактером и душом. Света Гора је за нас земаљска слика Царства небеског – далека, скривена, прелепа. Као што риба, да би преживела плива насупрот струјању воде, тако и монаси иду против струја овог грешног доба, својом молитвом грлећи читаву васиону. Можда је крст савременог човека управо та даљина, како од Светиње, тако од Бога, коју он нема снаге да промени, због превелике љубави према том проклетом месту. Његова победа једино може бити то што  у том леглу зла он налази људе које воли, и малу цркву, у коју заједно са свима стаје и он сам.