Србија је културно и историјски изузетно богата европска држава. Некада су српски владари бринули о духовном животу свог народа, па су, између осталог, градили цркве и манастире, чијој лепоти се и данас дивимо.

Једна од најзначајнијих српских светиња, која је одувек привлачила пажњу и поштовање свих људи, који се интересују за историју, религију и културу Срба је манастир Хиландар. Основан је на Светој Гори, крајем 12. Века, од стране великог жупана Стефана Немање, оснивача владарске лозе Немањића, који ћe касније постати Свети Симеон Мироточиви, и његовог сина Растка, који нам је свима добро познат по монашком имену Сава. Хиландар је кроз векове постао симбол духовности, културног наслеђа и историјске важности. У хиландарским библиотекама се чувају ретки и драгоцени рукописи, који представљају непроцењиву вредност за нашу историју. Хиландар је место где су се вековима окупљали мудри људи, уметници и свештеници, стварајући дела из којих се и данас може свашта научити и сазнати. Упркос ратовима, пожарима, политичким и разним променама у друштву, овај манастир је био и остао место ходочашћа и место где верници долазе да пронађу мир, духовну утеху и инспирацију.

Ипак, о овом духовном и културном центру српског Православља не знам много. Волео бих да дубље разумем живот монаха у манастиру. Како изгледа њихов дан, које су им дужности и чиме се све баве? Какве су њихове мисли и осећања док живе у тако Светом тихом окружењу у изолацији, далеко од бруталности и суровости савременог света? Неизмерно би ми било драго да са њима попричам и чујем њихове духовне мисли, које би ми у тренутку када је преда мном нова животна етапа, доста значиле. Волео бих да сазнам више о уметности и иконографији Хиландара. Знам да манастир поседује многе значајне иконе и фреске, али бих желео да истражим њихов уметнички и духовни значај. Како су настајале, ко су били уметници и каква је била њихова инспирација? Како су се стилови и технике мењали кроз векове? Још једна тема која ме занима је улога Хиландара у очувању српске писмености и културе. Како су се књиге и рукописи чували и преносили кроз генерације? Које су најважније књиге које се налазе у библиотеци манастира и какав је њихов значај за српску и православну културу? Да ли је било тешко очувати их, ако знамо да је кроз векове много народа и култура било на том подручију?

Волео бих да посетим Хиландар и доживим његову атмосферу. Да прошетам његовим древним ходницима, да се уживо дивим његовој лепоти, да осетим мирис кипариса и да у хладу маслине цара Душана, у тишини, преиспитам своје мисли и помисли јер у „овом свету” често немамо времена за то. Волео бих да се помолим испред највеће светиње манастира Хиландара, иконе Пресвете Богородице Тројеручице и да се прекрстим испред Крста цара Душана, и помолим за цео српски род, да му Света Мајка подари мудрост и разборитост у овим тешким искушењима. Верујем да би такво путовање, пружило, не само дубље разумевање Хиландара, већ и дубље разумевање сопствене вере и културе.

Иза мене је година препуна великих искушења и битних одлука у животу. Сваки дан претходне школске године је била непрестана борба са искушењима које живот доноси, тако да осећам да би боравак на оваквом Светом месту много значио за опоравак целог мог бића и да бих се напунио позитивном енергијом и спремно дочекао нову животну етапу.

Хиландар је више од историјског споменика. То је живи симбол вере, традиције и духовне снаге српског народа. Иако много тога знам о његовој прошлости и значају, још увек постоји мноштво тога што бих желео да истражим и доживим. У том непрестаном учењу и истраживању, надам се да ћy открити многе тајне, које Хиландар скрива својим зидовима.