Одувек сам желео да посетим Хиландар. Мој тата је боравио тамо  два пута и са радошћу нам је причао о томе. Био сам мали када сам чуо да тамо не може свако да иде, да је то велика част, и да идеш само ако си позван од стране Мајке Божје. Увек сам маштао о томе да га посетим, а надам се да ће ми се ове године та жеља коначно остварити. Света Гора је центар Православља за цео свет, и увек је то била. Оно што је Ватикан за католике, то је Света Гора за православце. Од када је Цариград пао 1206. године, центар Православља је премештен на Свету Гору. Манастир Хиландар је први српски универзитет и један од најстаријих у свету. У манастиру се чува највећа збирка српских повеља, кивота, моштију, светих реликвија, старих икона; има највећи број чудотворних икона у свету, чак осам. Ту је утемељена српска писменост, преводилачка и преписивачка делатност, ту је зачета српска средњовековна правна држава и дипломатија и основана једна од првих српских болница. Судбина је хтела да су управо српски владари били ти који су одиграли главну улогу око формирања Свете Горе. Тада је новцем наших владара обновљено и подигнуто скоро пола манастира на Светој Гори. Већина православних држава средњег века су имале своје манастире на Светој Гори, међутим данас манастире имају само Грци, Руси (Свети Пантелејмон), Бугари (Зограф) и Срби (Хиландар). Румуни и Грузини су изгубили манастире јер код Грка постоји правило да ако остане мање од 7 монаха они преузимају манастир. На Светој Гори данас постоји 20 манастира и 12 скитова. Скитови су нешто слично манастиру, чак су неки и већи од њих, али немају статус манастира. Пуно тога је написано о Хиландару, и мислим да то превазилази све нас, да је део наше традиције и да је уткано у наше постојање. На Светој Гори је у званичној употреби стари (јулијански) календар и византијско време по коме дан почиње заласком Сунца.

Пуно тога бих желео да знам о Хиландару, а оно најважније је како монаси издрже свој подвиг и живе без родитеља, браће, сестара, без контакта са спољним светом? Како успеју себе да доведу у стање да се моле за све нас, да служе другима и бране нас од злих сила? Да се одрекну своје воље и прихвате само вољу Божју? Да посте стално и једу само два пута дневно и то да би физички издржали молитву и рад. Знам да то води само једном циљу, а то је удаљавање од овог нашег обичног живота и сједињење са Богом. Како се одричу свега и прихвате целибат, послушност и сиромаштво? У данашње време све то делује незамисливо.

Волео бих да посетим Хиландар, да бар на тренутак поверујем да сам и ја заслужио да се нађем тамо и добијем благослов за наставак свог живота и школовања.