У тишини манастира човек чује Божји глас јасније и срце му се смирује, као што се у тишини језера одржавају небеса, рекао је Николај Велимировић. Ове речи владике истичу нам значај тишине у манастирском животу, где човек може јасније чути Божји глас и пронаћи унутрашњи мир. Наш савремени свет, насупрот томе, извор je буке и стреса који не омогућава човеку духовну рефлексију и обнову. To je велики губитак слободе.

Изгледа да смо сви ми заборавили речи Мојсијеве: Бирајте живот да бисте живели, ви и ваше потомство. Мојсије нас позива да одаберемо пут који води благостању и добру. Ни тај пут нисмо одабрали, да јесмо не би овако био уређен свет. Али, за повратак на прави пут потребно је пронаћи наду. Ја наду имам јер сам млад, јер сам човек, јер сматрам, као православни хришћанин, да нам је то на свом примеру показао Христос. Он нам је, по милости својој, дао васкрсење, победу живота над смрћу и добра над злом. Зато бих пожелео да нађем оснажење својих мисли и просвећене душе тишином са Хиландара. Знам да за своју духовну обнову морам да одолим многим искушењима и невољама. Савремени свет се неће променити колективно. Свет се мења само онда кад сваки човек крене да мења и поправља себе. Нажалост, слободу, коју нам је Бог дао, злоупотребили смо. Наука нам је постала циљ, а научна моћ нам је надмашила духовну снагу. Уместо да нам наука буде за објашњење функционисања универзума, а духовност да нам даје смисао постојања, ми губимо духовност, а бесконачни универзум ограничавамо и од њега правимо изоловани кавез. И, у оваквом свету који непрестано вапи за материјалним достигнућима, тишина Хиландара остаје светионик духовног мира и мудрости. У том спокоју наћи ћемо праву вредност и смисао живота, дубоком молитвом и очишћењем душе.

Савремено друштво треба да учи много из хиландарске тишине: у тишини и миру треба да нађемо прави смисао, снагу и наду за бољи и смиренији, задовољан и испуњен  живот.