(Поводом јубилеја 835 година од одласка Св. Саве на Св. Гору)

Пронаћи смисао једна је од најпобедоноснијих радњи које човек може учинити. Неизвесно је колико ће тај смисао потрајати, он се може променити, може променити свој облик, а може се, нажалост, и у потпуности изгубити. А победити бесмисао није лако. Бесмисао је један од присутнијих мотива у светској књижевности, многи писци бавили су се човековом потрагом за смислом, а човеку у тренутку лако дође мисао да је живот бесмислен. Али онда када се смисао пронађе и док је у човековим мислима присутан у пуној снази, смисао је од великог значаја. Смисао је као светионик који подсећа човека на прави пут. И баш у мраку његова светлост најјаче засија, и уколико је довољно снажна, спречава човека да потоне у бесмисао.

Ако нам је смисао тако важан, важно је и како га тражимо и где га проналазимо. Уопштено гледано, смисао се може наћи било где, а начин проналажења смисла је поприлично индивидуалан. Неком смисао падне на памет, а неко мора да прочита роман од три стотине страна да би га пронашао. Неко пропутује цео свет у потрази за смислом, а неко га пронађе у свом родном селу, које је напустио тек неколико пута у животу. Некад је потребно изнова и изнова тражити смисао, а неко га нађе једном и задржи га за цео живот, па нема потребе више да га тражи. Инспирацију за проналажење смисла неко види у победи, а неко смисао открије у преиспитивању после пораза. Неко га нађе у великим догађајима и животним прекретницама, а неко у малим, свакодневним стварима. Некад је за проналажење смисла било потребно отићи у манастир, а данас се смисао лако може пронаћи и преко интернета… или ипак не? По мом мишљењу, смисао је нешто дубоко укорењено у човеково постојање, попут Бога, вере, хлеба, воде, природе, блискости са другим људима… И као такав је недостижан за нове технологије, вештачку интелигенцију, друштвене мреже, мултинационалне корпорације, светске мегаметрополе и остале тековине модерног света. Ова средства могу олакшати живот, али тешко могу испунити човекову дубоку потребу за смислом. У потрази за смислом неће помоћи рецензије других људи, гледање видео упутстава или нешто треће. Иако тумачење књижевних дела може мало да нас усмери, смисао је нешто у шта сваки човек треба самостално да проникне размишљањем, искуством, доживљајима, учењем и образовањем.

У принципу, ја најчешће проналазим смисао у више ствари. На пример, проналазим универзални смисао утемељен у Богу и православној вери. Такође видим смисао у тежњи ка истини, правди и слободи. С времена на време нађем или одустанем од тражења смисла у неким неочекиваним стварима као што су школски успеси, дружења, весеља… Иако се може осетити да смисао тих ствари није довољно дубок као универзални смисао постојања, и ове обичне, рекли бисмо тривијалне ствари допуњују живот и чине га вредним живљења.