Света Гора, као важан део заједнице православних хришћана, има веома велики учинак у личности једног верника.

Света Гора представља место на којем бораве монаси и ходочасници, они који, изгубљени и натоварени бригама овога света, покушавају да дају сврху свом животу. Сваки православни хришћанин би требало да једном посети Свету Гору, и да сазна какав је живот оних којих су себе предали Богу. Caма помисао на такво свето место је непојмљива. Како је човеку дат такав рај на земљи? Кад кажем рај, не мислим на овоземаљске лепоте, већ на оно духовно, што други не разумеју. Тужно је што данас велика већина верника не схвата значај српског манастира Хиландара на Светој Гори. То је заоставштина наших предака, пре свега Стефана Немање, и његовог врлинског сина, Светога Саве, који су тај манастир обновили и сазидали за сав српски народ, и у славу Богу. Хиландар је оно што држи нашу веру на ногама. Он је био центар духовног и културног живота средњовековне српске државе. Кад не буде Хиландара, неће бити ни Православља. Велика је жртва оног који верује, али никад није заборављена. Хиландар је, током векова, претрпео разна искушења, али је на крају, ипак очувао своју вредност и јединственост. Света Гора гради свест о нама самима, и учи нас да чувамо и негујемо оно што нам је дато. Савремен човек ретко да уопште испољава било какво интересовање за веру, и не жели да сазна ништа више о њој. Већина, својим површним изјављивањем вере и повременим одласком у цркву, не поштујући законе Божије, сматра себе верником. Зато је ово место, као једно од најважнијих светилишта правоверних хришћана, намењено само за оне који искрено верују и оне који су одличили да остатак свог земног живота проведу у молитви и тишини, односно, у непрекидном општењу са Богом.

Сматрам да велику благодет има онај који барем једном у животу крочи на тло Свете Горе. “Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити“, реченица је Светог Саве у „Хиландарском типику“. То је довољно да закључимо колику вредност има Света Гора.