На Спасовдан 2026. године у Србију је из манастира Ватопед са Свете Горе донет појас Пресвете Богородице. После 11 сати чекања испред Храма Светог Саве, коначно сам имао прилику да га целивам и да му се поклоним. Чекајући у реду, једна од ствари о којима сам размишљао било је путовање на Свету Гору и Хиландар, коме се најдубље надам за пар месеци.

Још у нижим разредима основне школе слушао сам и читао приче о средњовековној српској историји, Немањићима и њиховим велелепним задужбинама. Први немањићки манастир који сам обишао била је Жича. Тамо сам имао и први сусрет са манастирским животом у разговору са једном од монахиња. Имао сам девет или десет година. Дошао сам са тетком, први пут, радознао. Монахиња нас је примила у библиотеку и радо одговорила на сва моја питања. Поклонила ми је бројаницу коју и данас чувам. Прошлог лета сам први пут посетио Косово и Метохију. Годинама сам у нади чекао на ово путовање и коначно сам отишао. Обишао сам Грачаницу, Високе Дечане, Пећку патријаршију, Бањску као и манастир Светих Архангела и Богородицу Љевишку у Призрену. Путовање је било пуно прелепих утисака, а најлепших из царског града Призрена и Високих Дечана. У Дечанима смо присуствовали и светој Литургији. Тада сам се осетио као никада пре, као да сам се налазио 700 година у прошлости када је Свети краљ Стефан Дечански изградио овај манастир. Поклонио сам се његовим моштима, помолио се за српски народ на Косову и Метохији и осетио потпуни мир у души. Три месеца касније, вратио сам се на ово место, дан пред манастирску славу. И вратићу се поново.

О Светој Гори раније нисам толико размишљао као о Косову и Метохији, али након Дечана, Грачанице и Пећи, као и поклоњења појасу Пресвете Богородице сада имам још већу жељу да и њу посетим и коначно доживим живот Светог Саве. Историју српског народа одлично познајем, али је много другачије исту ту историју доживети на овако значајном месту и на духовни начин. Замишљам путовање у Хиландар као скок у прошлост, слично као што сам доживео у Дечанима. Не желим да очекујем много, желим да ме Хиландар изненади. Сигуран сам да ће боравак тамо бити потпуно другачији од било чега што сам до сад доживео. Волео бих да тих пар дана проживим правим манастирским животом, далеко од свакодневног градског живота, окружен историјом, природом и молитвом.

Верујем да се људи из Хиландара враћају другачији него пре, са искуствима која се не могу доживети на сваком месту и сећањима која остају за цео живот. Такве утиске имају сви моји пријатељи који су већ посетили Хиландар, на исти начин каквом се надам и ја. Заиста бих волео да будем део овог путовања за које сам сигуран да ће ми, као и путовање на Косово и Метохију, променити поглед на живот, а онда ћу се једног дана можда упутити и пешке.