,,Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и Ја ћу вам одмор дати.“ Јеванђеље по Матеју 11:28

Људи су од свог постанка трагали за најважнијом ствари у природи, миру. Склад, стање коме теже све ствари, од атома до нас самих. Многи мисле да оно за чиме заправо трагају јесте новац, богатсво и моћ, али то није истина. Место без времена и обавеза, простор испуњен искључиво љубављу, тишином и миром је оно што свакоме од нас заиста треба. Али, као што сви већ знамо такво место не постоји на нашој планети. Ипак, слушајући приче о Светој Гори и људима који живе тамо, стекао сам утисак да је можда то место које сви прижељкујемо међу нама. Са друге стране, данашњи људи као да су заборавили на то малено полуострво у Грчкој; чини ми се да Света Гора њима не значи ништа, скоро као да су заборавили да она уопште постоји. Савремени човек просто нема времена за такве ствари. Он је посвећен свом послу, заради, одмору, уживању и његови дани пролазе и смењују се, баш као годишња доба. Иако би многи рекли да је то оно што им треба, да би уз сигуран посао, велику кућу и добар ауто коначно пронашли своју истинску срећу и мир, ја се не бих сложио. Наравно, не зато што то представља нешто лоше, напротив сматрам да такви људи који су својим радом и трудом постигли нешто у животу, заиста треба да уживају и буду поносни на то што су остварили. Али, тај начин живота, по мом мишљењу, не може створити хармонију у нама. Виђао сам такве људе пре, шта више, чини ми се да и ја сваким даном постајем све више налик њима. Али, оно што ми је променило поглед ка Светој Гори био је разговор са монасима и игуманом манастира Хиландар, током њихове посете нашој школи. Слушајући и посматрајући те људе, схватио сам да су они пронашлу свој мир на Светој Гори. Њихов став, говор и размишљања просто су одисали неком мирноћом, оном мирноћом за којом трагају људи, па између осталог и ја. Искрено сматрам да се управо у томе огледа важност Свете Горе за наше друштво. Иако никада нисам био на том месту, чини ми се да је то место на коме бих могао да пронађем одмор од свих ствари које ме спутавају у животу. Свако од нас је изложен неком терету, који је принуђен да носи са собом из дана у дан, али то није нова ствар. Људи су кроз историју били изложени много већим и тежим мукама од данашњих људи. Али, оно у чему сам, барем ја тако мислим, успео да пронађем разлику између садашњег и старог доба је што су тада људи успевали лакше да се одморе од својих терета. Наиме, већина људи тренутно живи у великим градовима, окружени бетоном, небодерима и километрима аутопутева. То није био случај пре; раније су људи живели у малим селима, обрађивали своју земљу и просто били у контакту и вези са природом, свакако више него ми данас. Поставља се питање зашто је то важно; важно је зато што и ми сами чинимо природу и од ње смо направљени. Сматрам да су људи који живе у природи духовно просвећенији и да само боравком у њој могу пронаћи свој мир и одмор од свакодневниих обавеза, што није случај за нас који живимо у градовима. Али, баш зато сматрам да места као што је Света Гора за нас треба да буду од неизмерне важности. То су схватили многи наши великани пре мене, почев од цара Душана до краља Александра; сви они су тражили одмор и заштиту међу монасима и манастирима Свете Горе. Много година касније, као што сам већ рекао, чини се да се ништа није променило. Данас сам, као и доста мојих савременика, у потрази за одмором и миром, који верујем да бих могао пронаћи на Атосу. Сада, када размишљам о њој, скоро да могу да осетим топао поветарац који допире са Егејског мора, мирис зеленила и Христову љубав која окружује то мало полуострво у Грчкој. Верујем, да уколико би већина нашег друштва имала прилику да барем једном у свом животу посети Свету Гору, да би тек онда заиста успели да спознају њену праву важност. Надам се да ће се и мени пружити прилика да посетим то свето место и уживам у њеним лепотама.